Promena životnog stila je važna za dobru regulaciju holesterola, od korekcije u ishrani, prestanka pušenja, čime se nivo dobrog holesterola podiže za deset odsto, do fizičke aktivnosti kao što je trčanje, ubrzana šetnja, vožnja biciklom, plivanje, bavljenje košarkom.
Kada vam lekar kaže: “Visok vam je holesterol”, u vama se automatski upali neka lampica za opasnost, mada možda i niste u potpunosti sigurni kako on može naštetiti vašim arterijama.
Holesterol predstavlja vrstu lipida. To je voštana, masna supstanca, koju prirodno stvara naša jetra. Važan je za formiranje ćelijskih membrana, određenih hormona i vitamina D. Da bi pomogla transport holesterola kroz organizam, vaša jetra proizvodi i lipoproteine. Lipoproteini su čestice napravljene od masti i proteina. Oni transportuju holesterol i trigliceride kroz krvotok.
Ako vaša krv sadrži previše LDL holesterola, u narodu poznatog kao loš holesterol, nastaje stanje poznato kao visok holesterol u krvi. Kada se ne leči, on može dovesti do mnogih zdravstvenih problema, uključujući srčani ili moždani udar.
Nasuprot njemu, HDL, takozvani dobar holesterol, u organizmu se ponaša kao lovac na loš holesterol, noseći ga u jetru na dalju razgradnju. Sa porastom HDL-a, smanjuje se količina lošeg holesterola.
Visok holesterol obično ne izaziva direktne simptome. Zato je važno da se nivo holesterola kontroliše redovno. Kardiolozi preporučuju da ograničite količinu zasićenih masti, trans masti i šećera u vašoj ishrani.
Holesterol se nalazi u namirnicama na životinjskoj bazi, uključujući: meso, mlečne proizvode, plodove mora, žumance, maslac, mast.
Hrana koja ne sadrži holesterol uključuje: voće, povrće, koštunjave plodove. Ova hrana bi trebalo u što većoj meri da bude deo vaše svakodnevne uravnotežene ishrane.