Podeli
Miloš Vučević Foto:TANJUG/ INSTAGRAM MILOSVUCEVIC_GRADONACELNIK

Na iznenadnu smrt Balaševića odreagovali su "Washington post", Dino Rađa, Rade Šerbedžija, FK Liverpul, Novak Đoković, patrijarh Porfirije, pa čak i premijerka Ana Brnabić. Jedini ko je ostao nem na njegovu smrt je predsednik države u kojoj je Balašević živeo, stvarao i preminuo i koji mu, očigledno, nikada nije oprostio “jer je pevao Balijama”. Međutim, zato je njegov stranački kolega, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević sinoćnim ispraćajem Balaševića sa Keja žrtava racije i svojim emotivnim postom na društvenim mrežama, po prvi put, izabrao da stane na stranu svojih sugrađana, a ne Aleksandra Vučića, pokazavši da je ipak prvo Novosađanin, pa tek onda naprednjak.

PROČITAJTE JOŠ

“Preplavljen sam emocijama posle veličanstvenog oproštaja nas, Novosađana, od ikone ovog grada. Reči i note bude sećanja i prodiru u dušu. Prizvane Đoletovom muzikom, došle su uspomene, nepozvane i dugo već nepomenute i osvojile me. Na trenutak sam opet bio onaj preplanuli klinac sa Štranda, koji po ceo letnji dan igra picige u plićaku sa svojim drugarima iz kraja. Oživeo sam one blagoslovene minute zaljubljivanja kada srce treperi dok sam moju Maju osvajao, recitujući joj Đoletove nestvarne ljubavne stihove. Prošetao mi kroz misli i moj Dragan Danilović iz Begeča drugar iz vojske, njegove dosetke i priče, onaj neponovljivi šarm mladosti, uz koga su nam dani brže prolazili. Prohujala je i noć kada se zemlja tresla, a nebo gorelo iznad Novog Sada, one noći kada je Varadinski most pao na dno Dunava… Ophrvala su me sećanja na te strepnje i one nesalomive nade da će i to zlo jednom proći i da će sve biti kao nekada, novosadski, polagano i opušteno”, napisao je Vučević na svom Instagram profilu, netom nakon što je sa keja, pred nekolilo hiljada svojih sugrađan, pusto lampion u čast Panonskog mornara.

Ovo je, čini se, bio prvi skup u Novom Sadu gde iza Miloša Vučevića nisu stajali stranački “plaćenici” dovezeni u Novi Sad organizovanim SNS prevozom, već je bio okružen svojim sugrađanima, spontano okupljenim u želji da se oproste od “najvećeg među njima”. Vučević je bio i jedan od retkih koji je, pored uže porodice, prisustvovao Balaševićevoj sahrani u nedelju.

Takođe, zahvaljujući njemu, Balaševićevi stihovi su, na dan sahrane, osvanuli na svim bilbordima i autobuskim stajalištima u Novom Sadu, odajući počast čoveku koji je bio simbol Novog Sada koliko i Petrovaradisnka tvrđava. Na kraju krajeva, Miloš Vučević je sinoć na keju, zajedno sa svojim sugrađanima, odslušao i Balaševićevu prkosnu pesmu protiv režima Slobodana Miloševića “Živeti slobodno”, a danas ponovo aktuelnu na svakom građanskom protestu.

Novi Sad je gubitkom Balaševića izgubio nenadoknadiv deo svog identiteta. Međutim, možda je, u tom tragičnom gubitku, nešto i dobio: gradonačelnika koji je, prvi put posle tri decenije, izabrao svoje sugrađane umesto stranačke politike.

Komentari

Vaš komentar