Zbog vrućina bi do kraja veka moglo da umre tri puta više ljudi u Evropi

Ukoliko temperatura poraste za tri stepena u odnosu na predindustrijski period, vrućine bi godišnje mogle da odnesu 129.000 života.

Sada u Evropi ima 44.000 smrtnih slučajeva povezanih s vrućinama, prenosi Gardijan.

Rezultati istraživanja osporavaju argumente onih koji tvrde da je globalno zagrevanje dobro jer će manje ljudi umirati od hladnoće.

Iako u Evropi i dalje strada više ljudi od hladnoće nego od vrućina, autori studije su zaključili da će broj smrtnih slučajeva sporo reagovati na zagrevanje planete i da će možda porasti usled starenja stanovnika i njihove veće osetljivosti na opasne temperature.

S globalnim zagrevanjem od tri ili četiri stepena, rast broja ljudi koji umre od vrućina će znatno nadmašiti pad smrtnih slučajeva od hladnoće.

Rezultati ukazuju na to da bi klimatske promene mogle predstavljati „nezapamćene izazove“ za sisteme javnog zdravstva, posebno tokom toplotnih talasa.

„Očekuje se mnogo više smrtnih slučajeva povezanih s vrućinama kako se klima zagreva i stanovništvo stari, dok se broj smrti zbog hladnoće samo neznatno smanjuje“, rekao je jedan od autora studije Dejvid Garsija-Leon iz Zajedničkog istraživačkog centra pri Evropskoj komisiji.

Broj ljudi koji godišnje umre od vrućina i hladnoće u Evropi mogao bi da poraste sa 407.000 koliko ih ima danas na 450.000 do 2100. godine čak iako se postigne cilj ograničenja globalnog zagrevanja na 1,5 odsto.

Čak i u Evropi, najhladnijem naseljenom kontinentu, životi izgubljeni zbog većih vrućina nadoknadiće one koje je spasila blaža hladnoća, pokazalo je istraživanje, dok se zemlje širom Azije, Afrike, Okeanije i Amerike bore s još smrtonosnijim temperaturama.

Na osnovu podataka iz 854 grada, autori studije su zaključili da će vrućine odneti više života u svim delovima Evrope, ali da će najviše smrtnih slučajeva biti u Španiji, Italiji i Grčkoj, kao i u delovima Francuske.

Istraživači su zaključili da napori u cilju prilagođavanja treba da se fokusiraju na regione s visokom nezaposlenošću, siromaštvom, strukturnim ekonomskim promenama, emigracijom i starenjem stanovništva, jer su takva područja teže pogođena porastom smrtnih slučajeva zbog vrućina i manje su sposobna da se prilagode štetnim posledicama klimatskih promena.