Kako su tehnološki moguli kapitulirali pred Trampom? Nije Mask jedini koji je prešao na njegovu stranu

Šefovi velikih tehnoloških kompanija u SAD do sada su se ponašali kao superbogati kraljevi koji poseduju digitalna carstva. Na primer, šef koncerna Meta Mark Zakerberg. Milijarde ljudi širom sveta koriste njegove mreže. Naročito u SAD gde je do sada je bio manje-više u stanju da definiše pravila koja su važila na tim platformama.

Pre Trampovog prvog mandata, Zakerberg se branio od Trampovih napada, a zauzvrat mu je Tramp čak zapretio zatvorskom kaznom. Uoči početka Trampovog drugog mandata, izgleda da je situacija drugačija. Kako stvari stoje, Zakerberg je popustio i sledi Trampovu liniju.

"Želeo bih da pričam o jednoj važnoj stvari. O slobodi govora na Fejsbuku i Instagramu", rekao je Zakerberg prošle nedelje u video snimku koji je izazvao veliku pažnju i diskusiju širom sveta. Istovremeno je koristio reči koje su verovatno zaista prijale Trampu i njegovom bliskom saradniku Elonu Masku.

Govorio je, na primer, o „tradicionalnim medijima“, medijima koji, kako je rekao Zakerberg, cenzurišu sadržaj. To se ne poklapa sa činjenicama. Oni sadržaji koji nisu u skladu sa pravilima njihovog korišćenja se brišu sa platformi. To nije cenzura, radi se o nmoderaciji. U Meti bi, kako je rekao čelnik tog koncerna, pravila u vezi sa tim trebalo znatno ublažiti. Zakerberg želi da ponovo uspostavi slobodu govora na svojim mrežama, navodi se u saopštenju.

Žene kao kućni predmeti?!

U budućnosti će na Instagramu ili Fejsbuku moći da se kaže mnogo više od onoga što je do sada bilo dozvoljeno - i to bez straha od posledica. Na primer, platforma ubuduće neće smatrati kršenjem pravila kada neko proglasi žene za kućne predmete.

Tehnološki reporter Kejsi Njutn na podkastu Hardforka je rekao: "Ja sam gej. I možete mi reći da sam mentalno bolestan." To znači da ćete sada možda pronaći više nasilja na Fejsbuku. „A posledica će biti da će više ljudi trpeti štetu zbog toga.

Meta je najavila da će ukinuti svoje FactCheck timove u SAD, koji su proveravali verodostojnost određenih tvrdnji ili informacija. Ukidaju se i programi koji su promovisali aktivniju ulogu žena, tamnoputih i Latinoamerikanaca u toj kompaniji.

Šta je razlog?

Ali zašto Zakerberg to radi? I to samo nekoliko dana pre Trampovog povratka u Belu kuću? Pre svega, u medijima se raspravlja o dve teorije. On, kako neki tvrde, jednostavno govori ono što nova administracija želi da čuje – iz oportunizma. Jer ne želi da eventualnim sukobom sa vlastima ugrozi poslovanje i profit.

A druga teorija kaže da je doživeo transformaciju u neku vrstu "MAGA-Marka". Ono što se zove kapitulacija Trampu zapravo nije nikakva kapitulacija, kaže ova teorija. Zakerberg zaista misli ono što kaže, i misli da su njegove platforme postale previše „probuđene“, to je druga teorija ukratko.

Kevin Ruz, tehnički kolumnista Njujork tajmsa, smatra: „Nemam dokaza za tu teoriju, ali prijatelji koji ga poznaju rekli su mi da je poslednjih godina postao konzervativac.

Donacija Bezosa, šefa Gugla...

Zakerberg bi trebalo da prisustvuje Trampovoj inauguraciji – a očigledno on nije jedini tehnološki milijarder koji želi da bude blizak novom američkom predsedniku.

Osnivač Amazona i član uprave tog giganta Džef Bezos biće sledeće nedelje u Vašingtonu. On je, baš kao i Zakerberg, donirao milion dolara Trampovom „inauguracionom fondu”. Ovim fondom finansiraju se svečane večere i prijemi koji se tradicionalno organizuju povodom inauguracije novog predsednika.

Bezos je već posetio Trampa u njegovom klubu u Mar-a-Lagu na Floridi. U međuvremenu, Amazon je sa svoje veb stranice izbrisao reference na raznolikost zaposlenih u kompaniji. I šef Gugla Sundar Pichai pridružio se novom trendu. Gugl je takođe donirao milion dolara Trampu povodom inauguracije. Novac doniraju i brojne druge kompanije, ali nije jasno zašto, niti koji bi mogli biti razlozi za to?

Činjenica je da se u Vašingtonu već godinama sve glasnije kritikuje veličina i moć tehnoloških giganata. Američke vlasti već neko vreme vode istragu protiv Gugla, a u najgorem slučaju kompaniji preti mogućnost da bude podeljena na dva ili više delova.

Šta je sa Majkrosoftom?

Majkrosoft je takođe donirao novac, ali ono što ovoj kompaniji, kao i drugim tehnološkim gigantima, posebno znači jeste regulacija veštačke inteligencije. Majkrosoft intenzivno sarađuje sa tvorcima ChatGPT-a iz kompanije OpenAI i ima veliki interes u tome da se zakonska regulativa ne postavi tako da previše ograniči buduće poslovanje.

Skot Galovej, profesor na Univerzitetu u Njujorku i domaćin poznatog podkasta o ekonomskim temama, u intervjuu za MSNBC izjavio je:

„Izabrani predsednik preti progonima i regulacijama onima koji mu ne doniraju. Iz dana u dan sve više ličimo na Rusiju.“

BONUS VIDEO: Ekskluzivno: Sin Donalda Trampa u Beogradu na večeri s biznismenima