NASA nudi 3 miliona dolara za rešenje problema koji preti da uništi život na Zemlji na koji smo se navikli

Na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), otpad se trenutno pakuje u specijalne kese, skladišti u svemirske letelice, a zatim vraća na Zemlju ili sagoreva u atmosferi. Ali ova praksa na Mesecu nije moguća. Slanje svemirskih brodova samo da bi se odneli ostaci hrane, stara odeća ili ambalaža nije ni praktično, ni ekološki ni ekonomski održivo.

Zato NASA sada traži "stručnjake za kante", odnosno naučnike, inženjere i kreativne umove koji mogu osmisliti kako da se otpad preradi, iskoristi ili neutrališe – a da se ništa ne vraća na Zemlju niti sagoreva.

I dok razmišljamo o mesečevim bazama i svemirskim kolonijama, često zaboravljamo jedno sasvim obično, ali važno pitanje: ko će izneti đubre?

Nažalost, problem otpada u svemiru već je i te kako stvaran – i to mnogo bliže Zemlji. Keslerov sindrom, kako se zove teorija koju su 1978. razvili naučnici Donald Kesler i Burton Cour-Palais, upozorava na opasnosti sve gušćeg svemirskog prometa. Što više objekata šaljemo u orbitu – satelita, raketa, delova letelica – veći je rizik od sudara. A sudari stvaraju još više otpada, što dovodi do lančane reakcije opasnih sudara – i još više smeća.

NASA upozorava da se u Zemljinoj orbiti trenutno nalazi više od 10.000 satelita i preko 100 triliona delova svemirskog otpada. Ukoliko dođe do ozbiljnijih sudara neke od posledica bi bile: nestanak interneta, prekid mobilne telefonije i televizijskog signala, pa čak i otežano praćenje vremenskih i klimatskih promena.

Ukoliko ne pronađemo rešenje za upravljanje otpadom u orbiti, pitanje je da li ćemo ikada uspeti da odemo na Mesec – a kamoli da ga pretvorimo u novu deponiju.