Zašto je 'dramatičan' porast broja munja na Arktiku zabrinuo naučnike?

Zašto?

Region u kom su viđenja munja i gromova bila nekada retka pojava, u 2021. godini doživeo je 7.278 udara groma, što je dvostruko više nego u prethodnih devet godina ukupno, piše Radio Slobodna Evropa.Arktičkom vazduhu obično nedostaje konvektivna toplota koja je potrebna za stvaranje munje, tako da su najnoviji nalazi, objavljeni u godišnjem izveštaju o munjama finske firme Vaisala, zabrinuli naučnike poput Vaisalinog meteorologa i menadžera aplikacija za munje Krisa Vagaskija."Tokom poslednjih 10 godina, ukupni broj munja severno od arktičkog kruga bio je prilično dosledan," rekao je Vagaski."Ali na najvišim geografskim širinama planete – severno od 80 stepeni – povećanje je bilo drastično. Ovako značajan pomak svakako izaziva zabrinutost”, naveo je Vagasky, prenosi Gardijan.

Praćenje munja - važan pokazatelj klimatske krize

S porastom temperatura na Arktiku za tri puta više od globalnog proseka, praćenje munja u regionu postalo je važan pokazatelj klimatske krize.Za stvaranje grmljavine potrebne su tri stvari – vlaga, nestabilnost i podizanje. Nestanak morskog leda znači da više vode može da ispari, dodajući vlagu u atmosferu. Više temperature i atmosferska nestabilnost stvaraju savršene uslove za munje. Praćenje kako se trendovi munje menjaju na Arktiku stoga može otkriti mnogo o tome kako se atmosfera menja kao odgovor na promene klime, piše Gardijan."Promene na Arktiku mogu značiti promene u vremenu kod kuće. Svako vreme je lokalno, ali ono što se dešava kod vas zavisi od toga kako se atmosfera ponaša u drugim delovima sveta. Promene uslova na Arktiku mogle bi uzrokovati više ekstremnih hladnoća, više toplotnih talasa ili ekstremne promene padavina u Evropi", rekao je Vagasky.Razorni požari koji su prošle godine besnili širom Evrope i Severne Amerike barem delimično su izazvani gromovima. Manje od 15 posto šumskih požara u bilo kojoj godini je uzrokovano grmljavinom, požari spaljuju više površine nego požari izazvani ljudskim faktorom.Prepoznavanje uslova pogodnih za šumske požare izazvane gromovima je ključno za brzo reagovanje na udare, prenosi izvor.Rizik od udara groma na Arktiku je još uvek nizak, ali povećana verovatnoća pojave munja bi mogla ugroziti zajednice koje se u prošlosti nisu suočavale sa čestim udarima groma.Ljudi u ravnoj tundri ili na okeanu podložni su udarima groma, a grom dovodi električnu i drugu infrastrukturu u opasnost od oštećenja.

Povećana opasnost i od šumskih požara

U Sjedinjenim Američkim Državama, koje su zabežile drugi najveći broj udara groma u 2021. godini nakon Brazila, Vagaski i njegov tim su pratili više od 194 miliona slučajeva – 24 miliona više nego što je zabeženo 2020. godine.Studija iz 2014. godine predviđa povećanje učestalosti udara groma za 12 posto sa svakim porastom temperature za jedan stepen Celzijusa.Britanska Kolumbija, koju obično ne zadesi toliko munja kao centralne kanadske provincije, takođe je doživela posebno retku eksploziju groma jer je neviđen toplotni val zapljusnuo regiju.U periodu od 30. juna do 1. jula u pokrajini je zabeženo više od 700.000 udara groma, naveo je CNN."Klima koja se menja može povećati potencijal za šumske požare izazvane munjama", rekao je Vagasky."Naučnici ne mogu vezati udar groma od jednog dana sa promenama naše klime, ali praćenje trendova munja na Arktiku je posebno važno i nešto što će se morati proučavati sada i u budućnosti", zaključio je.Vaisala detektuje munje u SAD skoro 40 godina, a širom planete od 2012. godine. Mreža detektuje više od dve milijarde munja širom sveta svake godine, prema firmi Vaisala, uključujući i događaj munje iz 2019. godine oko 50 kilomtara od severnog pola, koji je, ispostaviće se, Ginisov svetski rekord za najseverniji udar groma ikada otkriven.Vagaski je rekao kako klimatska kriza bude napredovala, a Arktik nastavljao da se zagreva, promene u daleko udaljenim regijama će imati talasasti učinak na vreme širom planete.Bonus video: Klimatske promene i zdravlje ljudi

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiklimatskepromenezdravljedz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2187033"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram