0
Populista Sadir Žaparov je po svemu sudeći danas pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora u Kirgistanu, pri čemu je uz izbore većina glasala i za izmenu Ustava jačanjem predsedničkih ovlašćenja.
Po preliminarnim rezultatima izborne komisije posle prebrojavanja više od 90 odsto glasačkih listića, Žaparov je osvojio skoro 80 odsto glasova. Njegov glavni rival, Adakhan Madumarov, nalazi se na drugom mestu sa manje od sedam odsto glasova.
Žaparov (52) bio je na izdržavanju zatvorske kazne zbog uzimanja talaca kada su ga pristalice oslobodile u oktobru, tokom najnovije krize koja je potresla tu zemlju Centralne Azije s burnom političkom istorijom. Ta bivša sovjetska republika, pozdravljana zbog pluralizma, takođe se smatra najnestabilnijom u regionu.
Narod Kirgistana je danas glasao o ustavnim amandmanima o promeni političkog režima, a više od 80 odsto glasača izjasnilo se da se primat da predsedniku, uz široka ovlašćenja.
Time se stavlja kraj na mešoviti politički sistem koji je uveden 2010. godine pošto su demonstracijama zbačena s vlasti dva uzastopna predsednika koja su se smatrala previše autoritarnim.
Protivnici Sadira Žaparova strahuju da će i njegova pobeda dovesti do autoritarne vlast, poput suseda Kazahstana – Uzbekistana i Tadžikistana kojima vlada „gvozdena pesnica“ od raspada SSSR-a.
Tokom političke krize u oktobru, izazvane poslaničkim izborima koje je opozicija smatrala unapred odlučenim i nameštenim, Žaparova su njegove pristalice oslobodile iz zatvora, a sud mu je potom ukinuo presudu.
Od tada se trudio da se predstavi kao neprijatelj organizovanog kriminala i korupcije, obećavao veće plate i penzije. Njegovi kritičari međutim kažu da je povezan s podzemljem. Sa ekonomijom oslabljenom pandemijom koronavirusa, novi predsednik moraće da se pomiri sa većom zavisnošću od velikog kineskog suseda i Rusije, savezničke zemlje u kojoj rade stotine hiljada Kirgiza.
Kirgistan, koji je doživeo prevrate 2005. i 2010. godine, kao i epizode međuetničkog nasilja, navikao je na političke krize.
Sporne poslaničke izbore u oktobru vlasti su otkazale u nadi da će rešiti krizu, ali tadašnji predsednik Soronbaj Ženbekov morao je podneti ostavku dve nedelje kasnije, pod pritiskom pristalica Žaparova.
To je bio treći put da je neki predsednik Kirgistana podneo ostavku od kako je ta zemlja 1991. godine postala nezavisna.
Pošto je neko vreme bio privremeni predsdnik, Žaparov je podneo ostavku da bi se kandidovao na današnjim izborima. Njegovi rivali kažu da se tokom predizborne kampanje koristio državnim sredstvima kojima već upravljaju njegovi saveznici.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
