4
Novo istraživanje kvaliteta vazduha (AQLI), koje je sproveo Univerzitet u Čikagu, utvrdilo je da zagađenje vazduha godinama skraćuje živote milijardi ljudi. Ispostavilo se da je štetan vazduh po život daleko opasniji od pušenja, saobraćajnih nesreća ili side. Glavni krivac za ovakvo stanje jeste sagorevanje uglja.
Pročitajte još:
Najteže je pogođena Indija, u kojoj prosečan građanin umire šest godina ranije nego prethodnih decenija, piše Gardijan.
Kina ulaže napore kako se ne bi našla u situaciji Indije, ali uprkos smanjivanju zagađenja u poslednjih sedam godina, prljavi vazduh još uvek skraćuje životni vek 2,6 godina.
„Sagorevanje fosilnih goriva izaziva zagađenje vazduha i klimatsku krizu koja je sada posebno zastupljena jer je širom sveta izazvala ogromne požare, čime se zaokružuje začarani krug“, rekli su naučnici.
Istraživački tim rekao je i da su nedavni događaji pokazali da se na budućnost može uticati i uslovi se u nekoj meri poboljšati, ako vlade zemalja reaguju.
„Zagađenje vazduha najveća je spoljna pretnja ljudskom zdravlju na planeti, i to nije široko prepoznato, ili se ne prepoznaje na način na koji se očekuje“, rekao je profesor Mišel Grinston sa Univerziteta u Čikagu.
On i njegove kolege razvili su Indeks kvaliteta života vazduha (AKLI), koji kroz nivo zagađenja vazduha meri njegov uticaj po očekivani ljudski životni vek.
„Prosečan građanin gubi 2,2 godine života sa današnjim nivoom zagađenja vazduha i, ako se ništa ne promeni imamo 17 milijardi izgubljenih godina“, rekao je Mišel.
„Šta još na planeti dovodi do toga da ljudi izgube 17 milijardi godina života?“, upitao se.
„Štaviše, mi ne samo da dopuštamo da se to dogodi, već to i uzrokujemo“, rekao je on.
„Najupečatljivije je to što postoje velike zemlje u kojima zapravo vlada kroz društvene norme omogućava ljudima da žive dramatično kraćim i bolesnijim životom“, kazao je.
Dodao je i da bi prelazak na čistiju energiju i primena mera kvaliteta vazduha u postojećim elektranama smanjile zagađenje u mnogim zemljama.
U izveštaju se procenjuje broj dodatnih godina života koji bi ljudi stekli ako bi se nivo zagađenja vazduha u njihovoj zemlji sveo na smernice Svetske zdravstvene organizacije. U Indiji je to 5,9 godina. Na severu te zemlje 480 miliona ljudi udiše zagađenje koje je 10 puta veće nego bilo gde u svetu. Smanjenje zagađenja dodalo bi 5,4 godine u Bangladešu i Nepalu i 3,9 godina u Pakistanu.
U centralnoj i zapadnoj Africi uticaji zagađenja česticama na očekivani životni vek uporedivi su sa uticajem side i malarije, ali im se posvećuje manje pažnje, navodi se u izveštaju. Na primer, prosečna osoba u delti Nigra izgubiće skoro šest godina života, dok je prosečan Nigerijac izgubio 3,4 godine.
Kina je započela „rat protiv zagađenja“ 2013. godine i smanjila je nivoe zagađenja za 29 odsto. Ovo dodaje u proseku 1,5 godine života.
„Ugalj je izvor problema u većini delova sveta“, rekao je Grinston.
„Da su ovi zdravstveni troškovi ugrađeni u cene, ugalj bi bio nekonkurentan u gotovo svim delovima sveta“, dodao je.
Fosilni gas je znatno manje opasan od uglja, a Japan je u junu rekao da će ponuditi 10 milijardi dolara pomoći za projekte energetske dekarbonizacije u jugoistočnoj Aziji, uključujući i gasne elektrane.
Ali sagorevanje gasa i dalje pokreće globalno zagrevanje, a Kristijana Figures, bivša šefica UN -a za klimu, rekla je u nedelju da mora biti jasno da gas nije alternativa uglju.
„To nije tranziciono gorivo. Sa ulaganjima u novi gas mora da se prestane ako želimo da postignemo ugljen -neutralnost do 2050. godine“, rekla je.
AKLI izveštaj zasniva se na istraživanjima koja upoređuju stope smrtnosti ljudi koji žive na manje zagađenim mestima, pri čemu su problemi sa srcem i plućima najveći izvor rane smrti. Analiza se zasniva na zagađenju malim česticama, ali će verovatno uključiti i efekte drugih zagađivača vazduha jer svi oni imaju tendenciju da budu visoki na istim lokacijama.
BONUS VIDEO: Globalno zagrevanje
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
