Diktator koji šuruje s narko-kartelima, a Tramp daje 50 miliona za njegovo hapšenje, upravo je razgovarao s Vučićem. Da razmene iskustva?

Podrška u vezi sa Kosovom

Vučić je na Instagramu naveo da Srbija „visoko ceni principijelnu i doslednu podršku Venecuele kada je reč o očuvanju našeg teritorijalnog integriteta i nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova“. On je Madura nazvao „velikim prijateljem Srbije“ i naglasio da Beograd želi da u narednim godinama dodatno razvija saradnju sa Karakasom.

„Uveren sam da ćemo u godinama pred nama nastaviti da gradimo mostove prijateljstva, solidarnosti i saradnje, doprinoseći povezanijoj budućnosti naših naroda“, poručio je predsednik Srbije.

Podsećanja radi, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić prisustvovala je Madurovoj inauguraciji u januaru, što je izazvalo kritike iz Brisela. Evropska unija, kojoj Srbija teži da pristupi, ne priznaje Madura za legitimnog predsednika, zbog kako se veruje nameštenih izbora u toj zemlji.  Venecuela ostaje pod režimom sveobuhvatnih sankcija EU, SAD, Velike Britanije i Kanade.

Američki pritisak na Karakas

Razgovor Vučića i Madura odvija se u trenutku kada Vašington zaoštrava ton prema venecuelanskom lideru. Američka administracija predsednika Donalda Trampa nedavno je udvostručila nagradu za njegovo hapšenje – sa 25 na 50 miliona dolara – optužujući ga da je jedan od najvećih narko-trafikanata na svetu i da sarađuje sa latinoameričkim kartelima u švercu kokaina i fentanila.

Istovremeno, SAD su ka obalama Venecuele poslale tri razarača opremljena Aegis sistemom – USS Gravely, USS Jason Dunham i USS Sampson – u sklopu operacija protiv kartela. Pentagon je potvrdio da će brodovi ostati u regionu „nekoliko meseci“, kao deo pojačanih napora u borbi protiv narkotika.

Ovaj potez deo je šire Trampove strategije kojom se latinoameričke kriminalne organizacije proglašavaju stranim terorističkim grupama, što je do sada bila praksa rezervisana za Al Kaidu ili Islamsku državu.

Madurov odgovor i mobilizacija

Karakas je odbacio američke optužbe. Venecuelanski ministar spoljnih poslova Ivan Gil ocenio je da „Vašington pokazuje potpuni gubitak kredibiliteta i neuspeh svojih politika u regionu“. On je naglasio da je „istinska borba protiv kriminala moguća jedino uz poštovanje suvereniteta naroda“.

Sam Maduro je, odgovarajući na Trampove pretnje, naredio mobilizaciju oko 4,5 miliona pripadnika narodnih milicija, organizovanih još u vreme Uga Čaveza, i upozorio da je „imperija krenula u novi pohod protiv mira i stabilnosti Venecuele“.

Istovremeno, vlada u Karakasu privremeno je zabranila upotrebu dronova, podsećajući na neuspeli atentat iz 2018. godine kada su letelice s eksplozivom detonirale u blizini Madura tokom vojnog defilea.

Diktatura

Nikolas Maduro se u delu međunarodnih medija i od strane brojnih stranih zvaničnika i opozicionih lidera označava kao diktator, zbog politike njegove vlade i posledica koje ona proizvodi u Venecueli od 2014. godine. Iako je predsednik od 2013, njegov mandat obeležen je kontroverzama, političkom krizom i oslanjanjem na podršku saveznika poput Rusije i Kine.

Razlozi zbog kojih se naziva diktatorom:

• Vladine politike: od februara 2014. širom zemlje izbili su masovni protesti protiv poteza vlasti.
• Ekonomski problemi: visoka korupcija, hiperinflacija i hronična nestašica osnovnih životnih namirnica pripisuju se politikama Madurove administracije, što dodatno jača percepciju autoritarnog režima.
• Politička kriza: predsednička kriza u Venecueli, tokom koje su pojedine države priznale opozicionog lidera Huana Gvaida za privremenog predsednika, dodatno je naglasila osporavan karakter Madurovog legitimiteta i izazvala duboke geopolitičke podele.

Dok većina zapadnih i latinoameričkih država nije priznala Madurovu vlast i podržala Gvaida, zemlje poput Rusije, Kine i Kube dale su punu podršku aktuelnom predsedniku.

Vučić između Istoka i Zapada

Za Beograd, razgovor s Madurom dolazi neposredno nakon Vučićevog sastanka sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom, na kojem je najavljen i skor susret na najvišem nivou između Srbije i Rusije.

Srbija, iako kandidat za članstvo u EU, uporno odbija da uvede sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini, što izaziva stalne kritike iz Brisela i Vašingtona. Ipak, Vučić i dalje pokušava da balansira između Zapada i saveznika poput Rusije, Kine i Venecuele. Međutim, čini se da mu ponestaje opcija, jer sve više raste pritisak iz EU na njega zbog masovnih demonstracija i brutalnog obračuna sa neistomišljenicima.