„Vreme je da Srbi pokažu da su Mladić i Vučić anomalija“: EUobserver žestoko o Srbiji pred izbore

Tekst počinje podsećanjem na reči Aljbina Kurtija iz 2011. godine, kada je tadašnju politiku EU prema Srbiji opisao metaforom „hobotnice“.

„EU hrani malu hobotnicu [Srbiju] pokušavajući da je odvuče od one džinovske [Rusije]“, rekao je tada Kurti za EUobserver.

Autor navodi da je EU od kada je Srbija 2012. postala kandidat za članstvo zemlji davala oko 1,5 milijardi evra godišnje, otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, Vučiću „prostrla crveni tepih“ na više od deset samita i omogućila građanima Srbije bezvizna putovanja u Evropu.

Međutim, Retman ocenjuje da je oproštaj od Ratka Mladića u Beogradu pokazao potpuno drugačije lice zemlje.

„Ali, kvazidržavna sahrana u Srbiji i masovni izliv tuge u Beogradu u ponedeljak zbog Ratka Mladića, generala koji je počinio genocid u Srebrenici 1995. godine, razotkrili su da ispod površine srpskog društva i dalje vreba groteskni, regresivni nacionalizam, potpuno suprotan vrednostima EU“, navodi se u analizi.

„Nema mesta u Evropi za veličanje ratnih zločinaca“

Autor podseća da Vučić nije prisustvovao Mladićevoj sahrani, ali navodi da su tamo bili njegov sin, ministri odbrane, pravde i kulture, Milorad Dodik, ruski ambasador, kao i hiljade građana, dok je obrede predvodio patrijarh Porfirije.

EU je, kako se navodi, još 2021. zaustavila otvaranje novih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom, dok je u maju ove godine zadržala 1,5 milijardi evra zbog demokratskog nazadovanja pod Vučićem.

Retman prenosi i veoma oštre reakcije evropskih zvaničnika. Austrijski evroposlanik Helmut Brandšteter poručio je:

„Nema više pregovora [o pristupanju] i nema novca [EU] ako Vučićev režim nastavi da se divi ratnim zločincima – i nastavi da progoni studente i borce za slobodu na ulicama i putem prisluškivanja.“

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas poručila je:

„U Evropi nema mesta za veličanje ratnih zločinaca.“

Dva lica Srbije

Poseban deo analize posvećen je studentskim protestima. Autor piše da su oni dobili podršku među mladima i starima, u gradovima i na selu, među srednjom i radničkom klasom, što, prema njegovom tumačenju, pokazuje „progresivnu stranu“ Srbije.

Istovremeno, navodi, masovni oproštaj od Mladića pokazao je sasvim drugo lice zemlje.

„Ali isto je učinila i Mladićeva sahrana, pokazujući duboku kulturnu i političku disonancu gotovo 40 godina nakon što su Mladić i njemu slični započeli jugoslovenske ratove 1991. godine“, piše Retman.

U tekstu se pominju i navodi da su telefoni studentskih lidera bili mete špijunskog softvera Pegasus, kao i policijsko nasilje prema demonstrantima.

Strah od nove destabilizacije Balkana

Retman zatim iznosi ocenu da bi neuspeh evropske politike prema Srbiji mogao da ima posledice i izvan njenih granica. Kao jedan od mogućih scenarija navodi da bi Vučić i Dodik u budućnosti mogli da doprinesu stvaranju nezavisne Republike Srpske, što bi značilo raspad Bosne i Hercegovine i moglo da podstakne druge etničke teritorije na Balkanu da dovedu u pitanje posleratne sporazume.

Takva „proizvedena nestabilnost“ na Zapadnom Balkanu, tvrdi autor, odgovarala bi Vladimiru Putinu jer bi predstavljala dodatni način pritiska na EU u trenutku rata u Ukrajini.

Retman ukazuje i na veze vlasti Republike Srpske sa Izraelom i SAD, pominjući Dodikove lobiste u Vašingtonu i kontakte Željke Cvijanović sa Benjaminom Netanjahuom.

Oštre tvrdnje o Vučiću

Posebno oštar deo analize odnosi se na samog predsednika Srbije. Autor podseća na Vučićevu političku prošlost tokom vlasti Slobodana Miloševića i ocenjuje:

„To znači da je i on skrivao mračnu ličnost ispod svoje uglađene fasade VIP gosta na samitima EU.“

Retman njegovu vlast opisuje kao populističku i sve autoritarniju, uz poređenje sa Viktorom Orbanom i Jaroslavom Kačinjskim. Najavljenu Vučićevu kandidaturu za premijera nakon odlaska sa predsedničke funkcije naziva „trikom“ za zaobilaženje ograničenja od dva predsednička mandata i poredi je sa ustavnim manevrima Vladimira Putina.

Autor potom navodi različite ankete pred izbore. Faktor plus je SNS-u davao 47,2 odsto, a Studentskoj listi 31,5 odsto, dok su druga istraživanja, među kojima su CRTA i Democracy Action Lab Univerziteta Stanford, prema tekstu pokazivala prednost studenata od oko deset procentnih poena.

„Osovina Netanjahu–Vučić“

U delu naslovljenom „Osovina Netanjahu–Vučić“, Retman tvrdi da sve bliži odnosi Izraela i Vučića povećavaju rizik od izraelskog mešanja u srpske izbore. Pominje i mogućnost američkog uticaja ukoliko Dodikovi lobisti u Vašingtonu budu uspešni.

Njegov zaključak je nedvosmislen:

„Zapadni Balkan bi bio svetlije mesto i imao bi veće šanse da uđe u EU bez srpskih retrogradnih snaga na vlasti.“

Autor potom ponovo koristi Kurtijevu metaforu i ocenjuje da Balkan možda neće u potpunosti ostaviti jugoslovenske ratove iza sebe „sve dok džinovska hobotnica Putinovog režima ne izdahne i ne povuče svoje pipke iz Beograda, Banjaluke i severne Kosovske Mitrovice“.

Retman ide još dalje tvrdnjom da bi „Vučić, Putin, Netanjahu i Tramp mogli biti zadovoljni da zbog neke sebične koristi unište četiri decenije pomirenja na Zapadnom Balkanu“.

Ali, dodaje, čak ni podrška velikih međunarodnih saveznika ne može da prikrije ubedljiv izborni poraz:

„Čak i ako želite da varate na izborima i imate Putina i Trampa iza sebe, ne možete da sakrijete istinski ubedljiv poraz na biračkim mestima 2026. godine – samo pitajte Orbana.“

Na kraju analize autor izbore predstavlja kao svojevrsni test političkog pravca Srbije.

„Sada je vreme da Srbi pokažu da je talas nostalgije za Mladićem bio anomalija, da je to bio i Vučić, i da zaista žele da naprave ozbiljan korak ka evropskom ujedinjenju, koje bi sve nas učinilo bogatijim i bezbednijim u svetu predatora“, zaključuje Retman.