U trci za lekom i vakcinom protiv koronavirusa, u kojoj posledenjih nedelja učestvuju sve farmaceutske kompanije sveta, pojavilo se mišljenje da čak i vakcina protiv tuberkuloze BCG (BeSeŽe) koja se do 2005. u Velikoj Britaniji davala deci između desete i 14. godine, može da zaštiti organizam od nove bolesti koja "hara" svetom.
U toku su testiranja, a naučnici širom evropskih zemalja razmišljaju da je vrate u redovnu vakcinaciju, dok se u Srbiji nikad nije ni prestajalo sa davanjem ovog seruma. U naučnim krugovima javilo se mišljenje da ova vakcina, koju su ranije redovno primali britanski školarci, može smanjiti rizik od infekcije koronavirusom.
Vakcina protiv tuberkuloze napravljena je pre jednog veka, a između 1953. i 2005., davala se učenicima u Velikoj Britaniji kako bi ih zaštitila od tuberkuloze (TBC-a), bakterijske infekcije pluća. Kako je stopa zaraze TBC-om padala, doktori su prestali sa masovnom vakcinacijom i od 2005. vakcinu dobijaju samo oni koji su u najvećem riziku, bebe ili deca koja žive sa zaraženom osobom.
Međutim naučnici iz više evropskih država započinju testove, kako bi videli može li BCG da zaštititi milione ljudi od visoko zaraznog virusa korona ili Covid-19.
Ako se ova ispitivanja pokažu tačnim i uspešnim, to bi moglo značiti da će vakcina, koja košta samo 30 funti po dozi, pružiti jeftin i lako dostupan metod za sprečavanje infekcije. Istraživači se nadaju da će ona bukvalno naelektrisati imuni sistem, tako da će organizam biti apsolutno spreman da odgovori, odbije i uništi virus pre nego što on uništi telo.
U žaru potrage za vakcinom koja bi sprečila Covid-19, naučnici se uglavnom fokusiraju na veoma specifično ciljane lekove, kao na primer, rade se neki eksperimentalni klipovi sa sitnim fragmentima genetskog materijala ovog virusa. Ideja je da imuni sistem čoveka otkrije ovaj materijal i oslobodi ćelije koje se bore protiv infekcije, nazvane antitela, da ga napadnu, što znači da kada je izložen pravom virusu, imunološki sistem se opremi i spreman je. Tako inače deluje većina vakcina.
Ipak, smatra se da BCG funkcioniše drugačije. Umesto da se ciljano usmeri na virus, on će osvežiti ceo imuni sistem tako da je verovatnije da će istisnuti sve invazivne čestice virusa.
Istraživanja pokazuju da BCG može da zaštiti organizam i do 60 godina, ali naučnicima nije jasno da li odrasli koji su već bili vakcinisani kao deca, dobijaju bilo kakvu zaštitu od koronavirusa jer za to još uvek nedostaju dokazi.
Ohrabruje činjenica da je nekoliko studija poslednjih godina otkrilo je da BCG može biti efikasna protiv zaraznih bolesti koja nisu tuberkuloza.
Jedno istraživanje, objavljeno 2016. u časopisu BMJ, ustanovilo je da su bebe kojima je dat BCG, imale 30 odsto manje verovatnoće da umru od bilo koje zarazne bolesti u prvoj godini života u odnosu na one koje ga nisu dobile.
Više od 40 godina, BCG vakcina se takođe koristi za podizanje imunog sistema da zaustavi povratak raka mokraćne bešike kod pacijenata koji su imali operaciju usled ove bolesti. Ako se ubrizga u sam mehur, ubod sprečava recidiv tumora kod više od dve trećine pacijenata. U toku su studije koje će pokazati da li će ova vakcina zaustaviti povratak i drugih vrsta raka, poput creva i pluća.
Pročitajte još:
Epidemiolog dr Zoran Radovanović za Nova.rs, takođe objašnjava da se vakcina protiv tuberkuloze pokazala efikasnom kod jačanja imuniteta i kod raka mokraćne bešike.
„Ipak što se korone tiče, za sad su to sve nagađanja. Tačno je da BSG razvija imunitet, ona se daje da bi ga pojačala. Neophodne su kontrolisane studije i testovi, da bismo mogli da tvrdimo da će sprečiti virus koronu. Ona se daje obolelima od raka mokraćne bešike i kod njih je vrlo delotvorna. Ono što je značajno, je da ova vakcina štiti i od drugih respiratornih bolesti. Inače tuberkuloza napada pluća, kao i COVD-19, pa ima smisla uraditi te testove“, kaže dr Radovanović.
Naučnici smatraju da je razlog što BCG vakcina deluje kao opšti pobuđivač imuniteta, taj što je to „živa“ vakcina, a to znači da se pravi sa oslabljeni ćelijama organizma koje napada TBC.
Većina savremenih vakcina sadrži inaktivirane delove virusa ili bakterija kojima ciljaju i tako ne aktiviraju ceo imunološki sistem na isti način. Naučnici su prošle nedelje počeli da regrutuju dobrovoljce za testiranje BCG-a u borbi protiv koronavirusa na Univerzitetu Radboud u Holandiji.
Planiraju da ovu vakcinu ubrizgaju u 1.000 zdravstvenih radnika, nakon čega će istraživači videti da li je stopa infekcije niža u grupi koja će primiti BCG. Slična ispitivanja planirana su na Univerzitetu Eketer u Velikoj Britaniji, Atinskom univerzitetu u Grčkoj i Univerzitetu Melburn u Australiji. Teoretski, vakcina bi mogla biti dostupna javnosti u roku od nekoliko meseci ako testiranja pokažu da imaju dovoljno jak efekat.
Peter Opensav, profesor eksperimentalne medicine na „Imperial Koledžu“ u Londonu, kaže da je BCG vakcina možda efikasna jer izgleda da izaziva nešto što se naziva „trenirani imunitet“, gde je ceo imunološki sistem u pripravnosti za virus.
„Nivo budnosti ostaje visok nedeljama ili mesecima nakon primanja vakcine. To znači da će možda biti manje verovatno da će se čovek, koji se vakciniše, inficirati u periodu nakon vakcinacije, jer će imuni sistem vrlo brzo reagovati ako primeti napadača“ kaže profesor.
