Lekovi za HIV, ebolu, malariju... u trci za lečenje korone

Lekovi, odnosno farmaceutske kompanije, koje se utrkuju da 'pobede' na maratonu za lečenje surovog virusa COVID19, i najbolje se pokažu u kliničkim ispitivanjima, koja su krenula protekle nedelje, su prema istraživanju Guardiana:

Lek protiv malarije: hlorokin

Hlorokin je jeftin i široko dostupan lek, koji se rutinski koristi još od 1945. godine protiv malarije i drugih teških bolesti, a mogu ga bez kontraindikacija, potpuno bezbedno, uzimati trudnice i deca. Laboratorijske studije otkrile su da je ovaj antivirusni lek efikasan protiv koronavirusa. Tačnije, rezultati jedne male francuske studije koja je obavljena na 24 pacijenta, a objavljena ove nedelje, sugerišu da bi baš ovaj lek mogao ubrzati oporavak od virusa COVID19. Lekari su rekli da 25 odsto pacijenata, koji su primili lek, su prethono testirani na virus, koji je nestao nakon šest dana, dok 75 odsto onih koji ga nisu primili, su i dalje bili pozitivni. Hlorokin i njemu srodni lek, hidroksihlorokvin, spadaju u četiri tretmana testirana u međunarodnom kliničkom ispitivanju, koje je u sredu objavila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), a Velika Britanija je odmah dodala hlorokin na svoju listu lekova kontrolisanog izvoza.

Lek za lečenje HIV-a: Kaletra

Kaletra je kombinacija dva antivirusna leka, lopinavir i ritonavir, koji se obično koriste za lečenje HIV-a. Laboratorijske studije koje se sprovode poslednjih meseci, nagoveštavaju ih kao potencijalna rešenja, odnosno lekove za virus Covid-19. Međutim, ove nadanja pretrpela su znatne propuste tokom protekle nedelje, kada se ispostavilo da tokom jedne od prvih, glavnih studija sa 200 teško bolesnih pacijenata iz Kine, oni nisu imali nikakvu korist od ovih lekova. Studija nije međutim došla na kraj svog puta jer moguće je da bi lek bio efikasan ako bi se davao u ranijoj fazi bolesti ili pacijentima sa lakšom kliničkom slikom. SZO uključio je Kaletru u veliku kliničku studiju, pokrenutu ove nedelje, u kojoj učestvuje više lekova, od kojih će samo neki biti odabrani da pomognu u lečenju koronavirusa.

Lek protiv gripa: Favipiravir

Japanski lek protiv gripa, koji proizvodi kompanija 'Fudžifilma', napravio je pravu pometnju i duplo ubrzao testiranje pozitivnih slučajeva na virus koronu. Kineska klinička studija izvedena na 340 ljudi, pokazala je da je virus tendenciozno očišćen iz organizma za četiri dana, kod onih koji su primali ovaj lek, nasuprot 11 dana, koliko je bio prisutan u telu kod onih koji su ostali bez leka. Pregled pluća izlečenih ljudi, potkrepio je ove nalaze, otkrivajući manju štetu kod onih koji su uzimali lek. Ipak, ovaj antivirus, takođe poznat kao Avigan, možda bi trebalo da se daje ljudima pre nego što nivo virusa u organizmu poraste. Japanski zdravstveni zvaničnik, rekao je časopisu 'Mainiči Šimbun' da izgleda da ovaj lek i nije funkcionisao tako dobro kod pacijenata sa teškom kliničkom slikom, kod kojih je virus imao više vremena da se razmnoži.

Lek protiv ebole: Remdesivir

Remdesivir je prvobitno razvijen kako bi lečio ebolu, ali je ovaj medikament postao vodeći među potencijalnim antivirusnim lekovima za borbu protiv virusa Covid-19. Oduševljenje kod naučnika izazvala je studija, koja je pokazala da ovaj lek deluje protiv Sars-a i Mersa, dva 'rođaka' koronavirusa, koji su smrtonosniji, ali manje prenosivi od njega. Lek deluje tako što potpuno isključi sposobnost virusa da se razmnožava unutar ćelija. To znači da je ovaj lek najdelotvorniji kod zaraženih koji su tek na početku infekcije, odnosno kod osoba kod kojih se virus još uvek razmnožava u gornjim disajnim putevima, i još se nije spustio na pluća. Ono što zabrinjava i onemogućava ranu primenu, je što podaci sugerišu da ljudi u sebi već imaju jako visok nivo virusa u trenutku kad se pojave prvi simptomi. U toku je međutim više ispitivanja, pa se čekaju ocene remdesivira u Kini i SAD-u, a prvi rezultati očekuju se u aprilu.

Terapija antitelom

Lekari u Kini lečili su neke pacijente, u vrlo kritičnom stanju, sa krvnom plazmom prethodno oporavljenih pacijenata, što je medicinski pristup, koji je primenjivan u toku pandemije španskog gripa 1918. godine. Po ovoj logici, krv oporavljenog treba da sadrži antitela, koja će pomoći u borbi protiv infekcije zaraženog. Nedostaci međutim, uključuju poteškoće u skaliranju metode za široku upotrebu, rizik od prenošenja drugih bolesti sa jedne osobe na drugu, i to što su relevantna antitela prisutna samo u malim količinama, pa je lečenje, ako je uopšte efikasno, daleko od optimalnog. Brojni timovi, uključujući američku kompaniju 'Regeneron', rade na haj-tek ekvivalentu serumske terapije ovog tipa. Regeneron kaže da im je potrebno još nekoliko nedelja da identifikuju dva snažna antitela koja štite ljudski organizam od virusa Covid-19. Ovaj lek će potom proizvesti sintetičkim putem i pretvoriti ga u terapeutski koktel, sa ciljem da se pokrenu klinička ispitivanja na ljudima, već na leto. Ako bude uspešna, terapija antitelom može se koristiti i za lečenje, ali i kao profilaktička zaštita zdravstvenih radnika i drugih grupa visokog rizika.

Interferon beta

Britanska biotehnička firma 'Sinairgen' vrlo brzo dobila je odobrenje za ispitivanje leka protiv bolesti pluća kod obolelih od koronavirusa. Jedinjenje, interferon beta, čini deo prirodnog odbrambenog sistema pluća koje se bori protiv virusa i prvobitno je razvijeno za pacijente sa hroničnim opstruktivnim plućnim poremećajem ili KOPB. Poenta je da primena interferona beta, pojačava sposobnost tela da se bori protiv virusa, posebno kod onih sa oslabljenim imunim sistemom. SZO je u februaru, kao jedinu terapiju, prepoznala ovaj lek jer ga je moguće samo udahnuti kroz pumpicu, što znači da pacijenti mogu sami da primenjuju terapiju putem malog aparata na baterije.#ytvideo_0