1
Bez obzira na ishod američkih predsedničkih izbora, rat u Ukrajini će se najverovatnije završiti sledeće godine. I Ukrajina i Rusija suočavaju se sa nedostatkom vojnika i poteškoćama u mobilizaciji mladića za prve linije fronta. Ova realnost ukazuje da će 2025. biti godina pregovora, piše Njujork tajms.
Pobeda Donalda Trampa će ubrzati početak tih mirovnih pregovora. Tramp je tokom kampanje obećao da će okončati rat u Ukrajini i pre svoje inauguracije. Možda je to bilo preterano, ali jasno je da on želi da pregovori počnu što pre.
Pročitajte još:
Ovo nije dobra vest za Ukrajinu. Ruske snage napreduju na istoku. Vratili su i deo teritorije koju je Ukrajina osvojila prošlog leta. Ukrajina i dalje ima oružje, ali njene trupe su rasute i iscrpljene. Obaveštajne agencije predviđaju da bi uskoro moglo da ostane bez vojnika.
Ukrajinski zvaničnici kažu da su spremni da nastave borbu. Ali republikanci u američkom Kongresu nerado odobravaju dodatnu pomoć Ukrajini, a u Kijevu su svesni da će, bez znatno veće pomoći, borbe uskoro biti okončane.
Da li je Evropa sposobna da zameni SAD u pružanju vojne i ekonomske pomoći? Na nedavnom samitu NATO saveznici su napravili plan za logističku podršku Ukrajini koji bi bio „otporan na Trampa“. Ipak, zvaničnici administracije Džoa Bajdena sumnjaju da Evropa može da preuzme tu ulogu. Evropa ne može da imitira ekonomsku moć dolara, koja omogućava Vašingtonu da ima velike budžetske deficite za finansiranje odbrane. Kada podrška SAD nestane, Evropi će biti teško da obezbedi dovoljno municije i sredstava za Ukrajinu za nastavak borbi.
Bez dodatnog naoružanja i trupa, Ukrajina možda neće moći da povrati teritoriju koju je izgubila. Predsednik Volodimir Zelenski to zna. On je nedavno priznao da će diplomatija, a ne aktuelni „vrući rat”, biti ključ za vraćanje teritorije.
Tokom predsedničke kampanje, Džej Di Vens je predložio zamrzavanje sukoba, dozvoljavajući Rusiji da zadrži teritoriju osvojenu silom. Ruski predsednik Vladimir Putin trenutno ne pokazuje nameru da dobije dodatnu teritoriju, ali ne pokazuje ni znake da je spreman da se povuče sa ukrajinske teritorije koju kontroliše. Jedina pregovaračka moneta Ukrajine je Kursk, ruski region koji su ukrajinske snage delimično zauzele u avgustu.
Bajdenova administracija pokušava da obezbedi najbolju pregovaračku poziciju za Ukrajinu. Bela kuća šalje Ukrajini što više oružja. Nedavno je Kijevu dala dozvolu da koristi američke rakete dugog dometa unutar Rusije za zadržavanje Kurska. Ako uspe, možda će Rusija pristati da deo ukrajinske teritorije razmeni za Kursk. Ali malo je verovatno da će Kijev povratiti većinu izgubljene teritorije.
Za Ukrajinu, pobeda ili poraz ne zavise samo od teritorije. Sporazumi koje bi mogla da postigne sa Evropom i Amerikom ključni su za dugoročnu bezbednost i ekonomsku integraciju sa Zapadom. Članstvo u NATO-u, najjača moguća garancija, nije opcija. Tramp to ne bi ponudio, a ni Senat predvođen republikancima to ne bi odobrio.
Džej Di Vens je predložio neutralnost Ukrajine, ključni Putinov zahtev. Tramp nije izrazio jasan stav po ovom pitanju. Malo je verovatno da bi on podržao vojnu odbranu Ukrajine u slučaju budućeg napada, ali bi možda želeo da postigne kompromis sa Putinom. Jedan od mogućih ustupaka mogao bi da bude i omogućavanje Ukrajini da ostvari ekonomsku integraciju sa Evropom, što bi Putinu bilo prihvatljivije nego ulazak Ukrajine u NATO.
Ovde se strahovi Zelenskog i Trampa mogu preklapati. Ukrajinci su dugo tvrdili da će Putin, ako sada postignu dogovor, samo konsolidovati svoje snage i kasnije ponovo napasti Kijev.
Tramp je više puta kritikovao povlačenje predsednika Bajdena iz Avganistana i verovatno ne želi slično nasleđe: rusko zauzimanje Kijeva koje bi demokratama dalo priliku da ga okrive za gubitak Ukrajine. Preostali republikanci koji podržavaju Ukrajinu tvrde da Tramp ne voli da izgleda slab i da neće pristati na dogovor koji Putinu ostavlja slobodu. Ali teško je zamisliti da bi Putin dao obećanje o nenapadanju koje bi Kijev mogao smatrati verodostojnim. (Ranija ruska obećanja da će poštovati ukrajinski suverenitet pokazala su se bezvrednim.) Zaštita Kijeva biće najteži i najvažniji deo Trampovih pregovora, prenosi Index.hr.
Bonus video: Putin i Si čekaju „čeličnog prijatelja“, na samitu BRIKS: Ali Vučić na poziv iz Rusije još ne odgovara
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
