Tramp uvodi "zlatne karte", a evo kako je Crna Gora prošla sa sličnim programom

„Prodavaćemo zlatnu kartu“, rekao je Tramp iz Ovalne kancelarije. „Imate zelenu kartu. Ovo je zlatna karta. Postavićemo cenu te karte na oko 5 miliona dolara, a ona će vam omogućiti sve privilegije zelene karte, plus put ka državljanstvu. Bogati ljudi će dolaziti u našu zemlju kupovinom ove karte.“

Tramp je rekao da će prodaja karti početi za otprilike dve nedelje i sugerisao da bi milioni takvih karti mogli biti prodati.

Na pitanje da li bi razmotrio prodaju karti ruskim oligarsima, Tramp je odgovorio: „Da, moguće. Poznajem neke ruske oligarhe koji su veoma fini ljudi.“

Sekretar za trgovinu Hauard Latnik, koji je stajao pored Trampa, rekao je da će ova karta zameniti vladin program EB-5 investicionih viza, koji omogućava stranim investitorima da ulažu novac u američke projekte koji otvaraju radna mesta i zatim apliciraju za vizu za imigraciju u SAD.

„Naravno, moraće da prođu kroz proveru“, rekao je Latnik, „da bismo bili sigurni da su to sjajni svetski građani.“

Program EB-5, koji je Kongres uspostavio 1992. godine, omogućava imigrantima da dobiju zelenu kartu ako ulože najmanje 1.050.000 dolara, ili 800.000 dolara u ekonomski ugroženim zonama koje se nazivaju ciljnim oblastima zapošljavanja, prema podacima Američke službe za državljanstvo i imigraciju.

Poslovni projekti povezani s Trampom i njegovom porodicom takođe su koristili ovaj program za finansiranje velikih projekata sa nekretninama.

Tokom Trampovog prvog mandata, program je naišao na dvostranačke kritike u Kongresu, jer su mnogi zakonodavci upozoravali da se udaljio od svojih ciljeva i da mu je potrebna reforma.

Trampova administracija je 2019. godine povećala minimalni iznos ulaganja u ciljnim ekonomskim područjima na 900.000 dolara, a u drugim lokacijama na 1,8 miliona dolara, ali je savezni sudija oborio tu odluku 2021. godine, zaključivši da vršilac dužnosti sekretara za unutrašnju bezbednost, koji je doneo to pravilo, nije bio pravilno imenovan.

Program je poslednji put obnovljen 2022. godine za vreme Bajdenove administracije, kada su minimalni iznosi ulaganja povećani na sadašnje nivoe.

Kontroverzni programi

Programi poput Trampove “zlatne karte” uveliko se koriste širom sveta, a za njih se vezuju i brojne kontroverze.

Mnoge zemlje su imale ili još uvek imaju programe "zlatnih pasoša" i "zlatnih viza", koji omogućavaju stranim investitorima da dobiju državljanstvo ili boravišnu dozvolu u zamenu za finansijske investicije.

Dok su programi "zlatnih pasoša" doneli značajne prihode nekim zemljama, mnogi su ukinuti zbog kritika vezanih za korupciju, pranje novca i bezbednosne rizike. Evropska unija posebno vrši pritisak na svoje članice da ih obustave ili strože regulišu.

Crna Gora je od 2019. do 2022. godine imala kontroverzni program "zlatnih pasoša", odnosno program ekonomskog državljanstva, koji je omogućavao bogatim strancima da dobiju crnogorski pasoš u zamenu za investicije u zemlju.

Kako je funkcionisao crnogorski program?

Da bi dobili crnogorsko državljanstvo, strani investitori su morali da:

Uplate 100.000 evra u poseban državni fond namenjen razvoju nerazvijenih oblasti.

Investiraju najmanje 250.000 evra u odobrene projekte na severu Crne Gore ili 450.000 evra u projekte na primorju i u Podgorici.
Plate administrativne takse u iznosu od oko 15.000 evra.

Program je privukao stotine bogatih investitora, najviše iz Rusije, Kine, Turske, Bliskog istoka i Egipta. Više od 700 stranaca dobilo je crnogorski pasoš kroz ovaj program. Država je prihodovala oko 200 miliona evra kroz investicije i uplate u fondove.

Zašto je program ukinut?

Više je razloga za to, a jedan je bio pritisak Evropske unije – EU je više puta upozoravala Crnu Goru da su zlatni pasoši sigurnosni rizik jer omogućavaju ljudima s problematičnom prošlošću da steknu državljanstvo jedne evropske zemlje i slobodno putuju Šengen zonom.

Postojale su i sumnje da su pojedini kandidati koristili program da legalizuju sumnjivi kapital.

Postojao je i politički pritisak pa je nova vlada Crne Gore odlučila da ne produži program nakon isteka krajem 2022. godine.
Nakon ukidanja programa, Crna Gora je uvela strože kriterijume za dobijanje državljanstva.

Druge evropske zemlje

• Malta – Nudila državljanstvo za investiciju od najmanje 750.000 evra plus ulaganja u nekretnine i obveznice. Program je suspendovan za državljane Rusije i Belorusije zbog rata u Ukrajini.
• Kipar – Imao jedan od najpoznatijih programa koji je ukinut 2020. godine nakon skandala sa pranjem novca i korupcijom. Građanstvo se moglo dobiti za investiciju od 2,5 miliona evra.
• Portugal – Ima program "zlatne vize", gde se boravišna dozvola dobija za investiciju od 280.000 evra u nekretnine ili fondove. Od 2023. godine, ulaganje u nekretnine više nije opcija.
• Grčka – Omogućava "zlatnu vizu" za kupovinu nekretnine vredne najmanje 250.000 evra (od 2023. godine podignuto na 500.000 evra u Atini i Solunu).
• Španija – Nudi "zlatnu vizu" za investicije od 500.000 evra u nekretnine ili 1 milion evra u bankovni depozit.
• Bugarska – Imala program državljanstva putem investicija, ali ga je ukinula 2022. godine zbog pritiska EU.