Šta otkrivaju rezultati glasanja i raspored snaga u Visokom savetu sudstva: Podobne sudije izglasane regularno, ali na silu

Na ovim izborima 2.654 sudije imale su biračko pravo i glasale su za pet novih članova Visokog saveta sudstva, od ukupno šest koliko ih je u Savetu iz redova sudija. Poslednjem sudiji, iz redova apelacionih sudova, koji je bio u starom zasivu VSS, i dalje nije okončan mandat, kao ni istaknutim pravnicima, koji će sa juče izabranih petoro sudija činiti novi saziv.

Sagovornici „Nove“ potvrdili su da se nedeljama uoči izbornog dana, intervenisalo sa svih strana za koga bi trebalo da se glasa, kao i da je to očigledno urodilo plodom.

Da su izabrane sudije po meri vlasti, potvrdili su režimski mediji svojim identičnim izveštavanjem da su na izborima izgubili kandidati Društva sudija Srbije i neformalne grupe tužilaca i sudija „Odbranimo struku“. Osim režimskih medija, na to ukazuje i bliskost „pobednika“ sa upravama sudova iz kojih dolaze ili organizacija koje su ih predložile.

Članica GONGO organizacije

Tako je ispred osnovnih sudova, sudija Jelena Gajić iz beogradskog Trećeg osnovnog suda osvojila 411 glasova, dok je Aleksandar Jovanović iz Osnovnog suda u Novom Pazaru, drugi za njom na listi, sa osvojenih 326 glasova. Sudija Gajić je inače član Udruženja sudija i tužilaca, na čijem je čelu šef beogradskog VJT Nenad Stefanović, a koje ima oznaku GONGO organizacije.

Sa druge strane Jovanović je imao podršku neformalne grupe sudija i tužilaca Odbranimo struku. Zanimljivo je da je u novopazarskom tužilaštvu u kom radi, Jovanović dobio podršku svih kolega prilikom kandidature, a da je na minulim izborima, njih više glasalo za sudiju Gajić.

Sa liste kandidata za Vrhovni sud jedini kandidat je Dijana Janković, sudija Vrhovnog suda, koja je dobila 33 glasa.

Zamenica lojaliste

Sa liste kandidata za više sudove najviše glasova ima Bojana Čogurić, sudija Višeg suda u Beogradu - 182 glasa, koju je direktno, kao jednu od svojih zamenica zaduženih za građansku materiju, protežirao predsednik Višeg suda Dragan Milošević. Pored Nenada Stefanovića, on je označen kao vodeći lojalista režima u pravosuđu. „Nova“ je pre nekoliko dana pisala o neuobičajenom prijemu novoizabranih sudija u beogradski Viši sud, što su sagovornici tada opisali kao deo strategije prikupljanja glasova upravo za sudiju Čogurić. Inače, ime sudije Čogurić, u javnosti se pominjalo u kontekstu izbornih neregularnosti u trenutku kada je jedno od veća Višeg suda, čiji je i ona bila član, odbilo prigovor jednog birača, koji je pokušao da ospori odluku Gradske izborne komisije o ukupnom broju birača u junu 2024. što je tada objavio Peščanik.

Sa liste kandidata za prekršajne sudove i Prekršajni apelacioni sud najviše glasova ima Nataša Milenković, sudija Prekršajnog apelacionog suda - 138 glasova. Nju su takođe protežirali kako aktuelna predsednica suda Beogradu Olivere Ristanović, kao i bivše predsednice Prekršajnog apelacionog suda Leonide Popović, koja je nakon odlaska u penziju nastavila da radi u Ministarstvu pravde kao savetnik, a nedavno je izabrana i za predsednicu nadzornog odbora Narodne biblioteke Srbije", rekao je ranije izbor „Nove“.

Sa liste kandidata za privredne sudove i Privredni apelacioni sud najviše glasova ima Marko Radović, sudija Privrednog suda u Beogradu, sa 85 glasova.

Predsednici sudova ne lobiraju, već pritiskaju

Sofija Mandić, pravnica CEPRIS koja je juče posmatrala izbore za Visoki savet sudstva, izjavila je da rezultati deluju "poprilično suprotno od onih za Visoki savet tužilaštva".

„Nakon izbora smo imali rezultate gde je vladajuća struktura bila vrlo nezadovoljna, ovde deluje da su svi kandidati ili po njihovoj volji ili da za njih mogu da prođu. Neka bude da su u VST pobedili kandidati koji nisu po volji vlasti, a da su ovde svi petoro po volji vlasti. Ako moramo da biramo, ja bih uvek pre rekla hajde da imamo čvršće ljude u VST. Manje dramatično deluju ovi rezultati nego da je obrnuto", kaže ona.

Dodala je dana primeru izbora za VST, moglo da se vidi šta je nedostajalo da iz prve ruke budu izabrani oni za koje je agitovano sa pozicija moći.

„Ne treba zaboraviti da je među tužiocima polarizacija vidna između tabora Zagorke Dolovac sa jedne i Nenada Stefanovića sa druge strane. U VSS to nije ipak nije tako otvoreno, iako sudije vrlo dobro znaju šta od koga mogu da očekuju. Nesporno je da su ovde vršeni pritisci na birače kako da glasaju, a da je trenutna situacija sa blokiranim VST poslužila kao primer šta bi moglo da se desi ako se ne glasa onako kako su pojedinci tražili“, kazala je Mandićeva.

Ona je komentarisala navode da su predsednici sudova lobirali za pojedine kandidate, ističući da too nije pravi termin kada se govori o nekom ko se nalazi na poziciji moći.

„Ako vas predsednik suda pozove telefonom i kaže za koga bi trebalo da glasate, onda ne možemo govoriti o lobiranju već o otvorenom pritisku. Jedan sudija može pred drugim da lobira za trećeg, a neko ko je na poziciji moći ima potpuno drugačiji uticaj“, kazala je ona.

Sudija u penziji Savo Đurđić, član nekadašnjeg saziva VSS, rekao je da su izbori održani u vreme "ogromnih pritisaka izvršno-političke vlasti, veće nego ikada na pravosuđe, pa se ne može govoriti o potpuno regulanim izborima". On je govorio ispred ogranizacija Centar za pravosudna istraživanja(CEPRIS) i Odbranimo struku.

„Zanatski su korektno protekli na dan izbora, što se i očekuje kad glasačko telo, sačinjeno od sudija, zna pravila, ali nije se znalo da li su predsednici sudova prikriveno uticali na glasače", rekao je Đurđić.

Inače, Visoki savet sudstva ima ukupno 11 članova. Osim šest iz redova sudija, četiri člana su iz reda istaknutih pravnika i njih bira Narodna skupština, a jedan je po položaju i to je predsednik Vrhovnog suda, koji je član Saveta sve dok mu traje mandat.