Tramp predaje Putinu okupiranu teritoriju Ukrajine? SAD navodno spremne da priznaju ruske teritorijalne zahteve

Tramp je u Moskvu poslao svog mirovnog izaslanika Stiva Vitkofa i zeta Džareda Kušnera sa direktnom ponudom Vladimiru Putinu, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost među evropskim saveznicima, piše Telegraph.

Prema dobro upućenim izvorima, Vašington sve manje uvažava stav Evrope i poručuje da Evropljani „mogu raditi šta god žele“, dok SAD vodi sopstveni model pregovora. Putin je potvrdio da bi američko priznanje Krima, Donjecka i Luganska kao ruskih teritorija bilo ključno pitanje u svakom ozbiljnom mirovnom razgovoru.

Kremlj je saopštio da je primio revidiranu američko-ukrajinsku mirovnu strategiju, sastavljenu nakon hitnih razgovora u Ženevi. Prvobitni nacrt od 28 tačaka, koji je Vitkof formulisao posle konsultacija s ruskim zvaničnicima, nudio je američko „de fakto“ priznanje ruske kontrole nad Krimom, većim delom Donbasa i teritorijama koje Rusija drži u Hersonu i Zaporožju. Novi nacrt, skraćen na 19 tačaka, manje je povoljan za Moskvu, ali više izvora tvrdi da se ponude o priznavanju teritorija i dalje nalaze u pozadini.

Kijev: „Zelenski nikada neće potpisati predaju teritorija”

Uprkos američko-ruskim pregovorima, Kijev ostaje na čvrstoj poziciji. Šef kabineta ukrajinskog predsednika, Andrij Jermak, rekao je da Ukrajina neće potpisati nikakav dokument koji uključuje ustupanje teritorija Rusiji. Ukrajinski ustav zabranjuje predsedniku i vladi da predaju teritoriju bez referenduma.

„Dok god je Zelenski predsednik, niko ne treba da računa na to da ćemo se odreći teritorije“, poručio je Jermak. „On neće potpisati predaju teritorije. To zabranjuje ustav i suprotno je volji ukrajinskog naroda.“

Jermak i savetnik za nacionalnu bezbednost Rustem Umerov trebalo bi ovog vikenda da putuju u Mar-a-Lago, na Floridi, na sastanak s Trampovim timom. Revidirani plan ostavlja prazna mesta upravo na najspornijim pitanjima - teritorijalnim ustupcima - o kojima bi se razgovaralo tek nakon direktnog susreta Zelenskog i Trampa.

Evropa alarmirana: „Granice se ne smeju menjati silom“

Evropski lideri sve su zabrinutiji zbog mogućnosti da Vašington razmatra mirovni sporazum koji bi nagradio rusku agresiju. Ponuditi legitimitet ruskoj aneksiji Krima i istočnih ukrajinskih oblasti predstavljalo bi drastičan zaokret u dosadašnjoj američkoj politici.

Evropski kontra-predlog na prvobitni američki dokument nije uključivao nikakvo priznanje ruske kontrole nad teritorijama, već je predlagao da se sva teritorijalna pitanja reše tek nakon potpunog i bezuslovnog prekida vatre.

Situaciju dodatno komplikuju procurili telefonski razgovori u kojima Vitkof navodno savetuje ruskim zvaničnicima kako da „privole“ Belu kuću — posebno u pravcu zahteva da se Ukrajina odrekne Donjecka. Obaveštajni stručnjaci smatraju da je neka evropska služba možda namerno pustila ove snimke kako bi razotkrila bliske veze predsednikovog izaslanika sa Kremljom.

Putin postavlja ultimatum: „Povucite se ili ćemo osvojiti silom“

Paralelno s američko-ruskim pregovorima, Putin iznosi svoje uslove za prekid rata: Rusija će, kaže, odmah obustaviti ofanzivu ako se ukrajinske snage povuku sa svih teritorija koje Moskva smatra svojim. U suprotnom, njegove trupe će „to ostvariti vojnim putem“.

Putin tvrdi da ruske snage napreduju u Pokrovsku, Mirnogradu, Vovčansku i Siversku, te da se približavaju strateški važnom Guljajpolju. Kijev to negira i ističe da i dalje kontroliše liniju fronta.

Rat bez kraja

Uprkos diplomatskim naporima, rat ostaje bez jasnog izlaza. Rusija trenutno kontroliše oko petinu ukrajinske teritorije. Prema Institutu za proučavanje rata, ruske snage su u 2025. godini osvajale više teritorije nego tokom prethodne godine. Putin takođe dovodi u pitanje legitimitet predsednika Zelenskog, tvrdeći da bi sporazum postignut s njim bio pravno „gotovo nemoguć“.

Sukob koji traje od februara 2022. prerastao je u najrazorniji rat u Evropi nakon Drugog svetskog rata, iza sebe ostavljajući stotine hiljada poginulih i milione raseljenih.