0
Trampova administracija koja se sprema da preuzme vlast ponovo je oživela ideju o mogućoj kupovini Grenlanda od strane Sjedinjenih Država, ideju koja je prvi put istaknuta tokom prvog mandata Donalda Trampa.
Tokom svog prvog mandata, Tramp je na Tviteru objavio sliku obale Grenlanda sa digitalno dodatom sjajnom Trampovom kulom na pejzažu.
Slika je bila naslovljena: „Obećavam da ovo neću uraditi Grenlandu“.
U avgustu 2019. godine, Tramp je potvrdio novinarima da je zainteresovan za kupovinu Grenlanda, što je izazvalo radoznalost i debatu.
„Danska ga suštinski poseduje,“ rekao je Tramp.
„Veoma smo dobri saveznici sa Danskom, štitimo Dansku kao što štitimo velike delove sveta. Tako se pojavila ideja i rekao sam: ‘Naravno, to bi bilo zanimljivo.’ Strateški je interesantno i bili bismo zainteresovani, ali ćemo malo razgovarati s njima. Mogu vam reći da to nije prioritet broj jedan“.
Volstrit Žurnal je prvi izvestio o Trampovom interesovanju, navodeći izvore koji su rekli da je ideju pominjao „sa različitim stepenima ozbiljnosti“.
Ideja je stavljena po strani nakon što je Džo Bajden preuzeo funkciju 2021. godine, ali se ponovo pojavila u javnosti nakon Trampove pobede ranije ovog meseca. Republikanski kongresmen Majk Kolins iz Džordžije objavio je 7. novembra mapu izbora na kojoj Grenland glasa za Republikansku stranku, uz naslov „Projekat 2029“, prenosi Foks Njuz.
PROČITAJTE JOŠ:
Međutim, član danskog parlamenta odbacio je mogućnost da SAD kupe Grenland kao američku teritoriju. Prema objavi Rasmusa Jarlova, danski parlament ne namerava da ponudi teritoriju nikome, a posebno ne Sjedinjenim Državama.
„Nezavisnost Grenlanda zahteva odobrenje danskog parlamenta i promenu našeg ustava,“ napisao je Jarlov. „Mogu vam garantovati da nema šanse da bismo odobrili nezavisnost samo da biste mogli da kupite Grenland. Lepo zamišljeno, ali zaboravite.“
Ovo nije prvi put da Sjedinjene Države razmatraju kupovinu strateški važnog arktičkog kopna.
Posle Drugog svetskog rata, predsednik Hari Truman ponudio je Danskoj 100 miliona dolara za Grenland 1946. godine, ali je Danska odbila. Ideja se pojavila još 1945. godine, kada je senator Oven Brusker iz Mejna nazvao Grenland „vojnom potrebom“ podržanom od strane američkih vojnih lidera. Sledeće godine, zvaničnik Stejt departmenta naveo je da bi Zajednički štab trebalo da se zalaže za kupovinu teritorije. U decembru 1946. godine, državni sekretar Džejms Berns čak je ponudio danskom ministru spoljnih poslova Gustavu Rasmusenu mogućnost kupovine kao najjednostavnije rešenje.
Američko interesovanje za Grenland datira još dalje u prošlost. Godine 1867. Stejt department je istraživao mogućnost kupovine Grenlanda i Islanda, prepoznajući njihov strateški značaj.
Ako bi Danska hipotetički pristala da proda Grenland Sjedinjenim Državama, to bi predstavljalo najveće proširenje američke teritorije u istoriji, nadmašujući kupovinu Luizijane iz 1803. godine.
