0
Dok se dugogodišnji napeti odnos između predsednika Donalda Trampa i njegovog ukrajinskog kolege Volodimira Zelenskog u sredu potpuno raspao, među njihovim saveznicima ostalo je da visi pitanje – da li će ovaj sukob uništiti nade za mir uz posredovanje SAD-a ili ih, možda, na neki način podstaći.
Tramp je na svojoj društvenoj mreži objavio besnu poruku u kojoj je Zelenskog nazvao „diktatorom bez izbora“, optužujući ga da je prisilio SAD da potroši stotine milijardi dolara „na rat koji se ne može dobiti“.
To je pokrenulo celodnevni niz provokacija, koje je Tramp dodatno pojačao tokom govora u sredu uveče u Majamiju, gde je izjavio:
„Zelenski bolje da požuri. Neće mu ostati zemlja.“
Obe optužbe ponovile su moskovske narative o ratu i ukrajinskom predsedniku, koji je uveo ratno stanje na početku ruske invazije, što je sprečilo održavanje zakazanih izbora.
Ovo nije bio izolovan napad. Tramp već godinama gleda na Zelenskog sa sumnjom, preispitujući njegove odluke i — u epizodi koja je postala poznata tokom njegovog prvog opoziva — vršio je pritisak na njega da otvori istragu protiv njegovog tadašnjeg političkog rivala, Džoa Bajdena.
Tramp je sada počeo da povezuje svoje kritike na račun Bajdena i Zelenskog, sugerišući u sredu uveče da se ukrajinski predsednik „šlepuje na američkoj pomoći“ tokom Bajdenove administracije.
„Da ste imali Bajdenovu administraciju još godinu dana,“ rekao je Tramp, „bili biste u trećem svetskom ratu – a sada se to neće dogoditi.“
U poslednje vreme, Trampovi saradnici pažljivo su pratili javne izjave Zelenskog, posebno njegove kritike zbog isključivanja Ukrajine iz pregovora između američkih i ruskih zvaničnika u Saudijskoj Arabiji ove nedelje.
Frustracija je rasla i pre srede, kažu izvori, ali je kulminirala nakon što je Zelenski rekao novinarima u Kijevu da Tramp „živi u mreži dezinformacija“.
Tramp je, prema rečima jednog zvaničnika koji putuje s njim, privatno rekao svojim savetnicima na Floridi da želi da odgovori direktno, što je dovelo do njegove objave na Truth Social mreži. Diplomatiju je, kako se ispostavilo, vodio usput – na putu do svog golf kluba u Majamiju – a kasnije je proširio svoje komentare pred stotinama prisutnih na investicionoj konferenciji u Majamiju, koju je sponzorisao suvereni investicioni fond Saudijske Arabije, domaćin ranijih pregovora između SAD-a i Rusije.
„Osećaj frustracije je realan,“ rekao je jedan visoki zvaničnik Bele kuće za CNN. „Postoji snažan i legitiman osećaj da ovaj brutalni rat mora prestati, ali da su javne izjave prepreka tom cilju.“
Međutim, iz perspektive ukrajinskog predsednika, kraj rata koji Tramp zamišlja izgleda previše slično onome što Rusija zahteva. Članovi Trampove administracije već su odbacili mogućnost da Ukrajina uđe u NATO i rekli da američke trupe neće biti deo garancija za ukrajinsku bezbednost nakon završetka rata.
Iz tih razloga, Zelenski smatra da ne može da ćuti.
Pročitajte još:
Mesecima je Zelenski pažljivo pokušavao da izbegne otvoreni sukob sa svojim nepredvidivim novim sagovornikom u Vašingtonu. Prošle godine organizovao je sastanak sa Trampom uoči američkih izbora, nastojeći da ublaži njegov skepticizam prema američkom angažmanu u ratu.
Njih dvojica su se na početku sastanka u Trampovoj kuli na Menhetnu pojavili zajedno pred kamerama kako bi pokazali spremnost na saradnju.
Tramp je tada rekao da ima „veoma dobar odnos“ sa Zelenskim, ali i „veoma dobar odnos“ sa Vladimirom Putinom.
„Nadam se da ćemo imati još bolje odnose,“ ubacio se Zelenski.
„Ali znate, za tango je potrebno dvoje,“ odgovorio je Tramp.
U to vreme, ta razmena reči nije izazvala veliku pažnju. Pet meseci kasnije, ona izgleda kao nagoveštaj dubokog raskola koji se sada produbljuje – baš u trenutku kada se Tramp sprema da se sastane sa Putinom u Saudijskoj Arabiji.
Malo je stranih lidera koji su ostali imuni na Trampove nagle promene raspoloženja, koje su tokom njegovog prvog mandata dovele do otkazivanja diplomatskih putovanja, iznenadnih prekida telefonskih razgovora i uvođenja strogih novih carina.
Ipak, do sada Trampova frustracija nije signalizirala tako temeljnu promenu američke spoljne politike – udaljavanje od dugogodišnjih evropskih saveznika i približavanje Kremlju.
Mnogi Trampovi saveznici tvrde da je Zelenski trebalo da predvidi predsednikovu reakciju.
„Misliti da će Zelenski promeniti Trampov stav time što će ga kritikovati u medijima je loša strategija,“ rekao je potpredsednik SAD Džej Di Vens za The Daily Mail.
U međuvremenu je Zelenski rekao da je imao dobre razgovore sa Trampovim izaslanikom Kitom Kelogom i da se nada boljoj saradnji sa Amerikom.
A navodno je i Tramp ponudio nešto izmenjeniji sporazum oko ukrajinskih minerala.
Zvaničnici Bele kuće insistiraju da je Trampov jedini cilj da završi trogodišnji rat u Ukrajini, koji smatra pogrešno vođenim pod prethodnom administracijom.
Insistiranje na dogovoru za mir, kažu, odavno je trebalo da se dogodi nakon godina krvoprolića. Sam Tramp deluje gotovo ravnodušan prema detaljima potencijalnog mirovnog sporazuma. „Nije me briga ni za šta drugo osim da prestane ubijanje miliona ljudi,“ rekao je prošle nedelje.
Ipak, nije jasno kako planira da ostvari taj cilj dok istovremeno oštro kritikuje Zelenskog i koristi retoriku sličnu ruskoj.
Republikanski senatori u Vašingtonu nagovestili su u sredu da predsednik možda ima širu strategiju.
„Podržavam miroljubivo rešenje za Ukrajinu,“ rekao je vođa senatske većine Džon Tun. „Verujem da Tramp i njegov tim rade na tome i da im treba dati prostora.“
Senator Kevin Krejmer dodao je da Tramp „uvek igra neku igru“ i da bi njegove izjave o Zelenskom mogle biti deo pregovaračke taktike sa Putinom.
Neki Trampovi savetnici tvrde da iza svega postoji strategija – zastrašivanje Evrope da preuzme veću odgovornost u pomoći Ukrajini.
„Vidiš, postoji metoda u ludilu,“ rekao je jedan Trampov saveznik, ukazujući na izveštaje da je Danska povećala vojnu pomoć Ukrajini.
Iako su mnogi skeptični, izgleda da Evropa Trampove reči uzima ozbiljno.
Francuski predsednik Emanuel Makron ove nedelje hitno je sazvao sastanke evropskih lidera u Parizu i upozorio:
„Rusija predstavlja egzistencijalnu pretnju Evropi. Nemojte misliti da najgore ne može da se dogodi.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
