Svet je od danas opasnije mesto: Pada poslednja prepreka nuklearnoj trci, Rusija i Amerika ostale bez kočnica

Od raspada starog Sovjetskog Saveza Rusija na međunarodnoj sceni deluje znatno skromnije nego nekada.

Raspad iz 1991. godine onoga što je američki predsednik Ronald Regan svojevremeno nazvao „carstvom zla“ ostavio je Kremlj sa manjom teritorijom, slabijom finansijskom moći i primetno smanjenim globalnim uticajem.

Ipak, Rusija je zadržala presudan adut, piše u svojoj analizi CNN.

Status nuklearne supersile, gotovo ravnopravan onome Sjedinjenih Američkih Država, obezbedio je čak i oslabljenoj Moskvi mesto za glavnim stolom međunarodne diplomatije.

Na nuklearnim samitima ruski lider mogao je da sedi naspram aktuelnog predsednika u Beloj kući – baš kao u slavnim danima Hladnog rata – i da odlučuje o pitanjima globalne bezbednosti.

Upravo se to dogodilo 2010. godine, kada su tadašnji američki predsednik Barak Obama i njegov tada privremeno osnaženi ruski kolega Dmitrij Medvedev postigli dogovor o sporazumu New START (Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja), koji je Bela kuća u to vreme slavila kao „istorijski“.

New START je ograničio obe zemlje na najviše 1.550 raspoređenih strateških nuklearnih bojevih glava, uključujući interkontinentalne balističke rakete, rakete lansirane sa podmornica i strateške bombardere.

Međutim, ti dani – kao i sam sporazum New START, koji ističe u četvrtak – danas deluju kao prošlost.

„Ako istekne, neka istekne“

Propast poslednjeg sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja između SAD i Rusije, za čije je kršenje Vašington više puta optuživao Moskvu zbog uskraćivanja inspekcija ruskih nuklearnih postrojenja, administracija Donalda Trampa dočekala je sa vidljivom ravnodušnošću. Sam predsednik je olako odbacio zastrašujuću perspektivu sveta bez ikakvih nuklearnih ograničenja.

„Ako istekne, neka istekne“, rekao je Tramp u januaru, uz napomenu da bi se u budućnosti možda mogao postići „bolji“ dogovor.

Takav nedostatak hitnosti u Vašingtonu u oštroj je suprotnosti sa nervozom u Moskvi, gde se poslednjih nedelja čuju dramatična upozorenja i otvorena zabrinutost zbog sudbine nuklearnog razoružanja.

Obraćajući se novinarima u Moskvi uoči isteka New START-a, Medvedev, koji je i dalje glasna figura u bezbednosnom aparatu – upozorio je na opasnosti dopuštanja da sporazum propadne. Upozorio je da bi to ubrzalo pomeranje takozvanog „Sata sudnjeg dana“, simboličnog pokazatelja koliko je čovečanstvo blizu samouništenja.

„Ne želim da kažem da to automatski znači katastrofu i izbijanje nuklearnog rata, ali to bi svakako trebalo da uznemiri sve“, dodao je Medvedev.

Kremlj je, očigledno, uznemiren.

Prema rečima portparola Kremlja Dmitrija Peskova, ruski predlog da se New START produži za sada nailazi na ćutanje sa američke strane, što otvara vrata novoj eri nesigurnosti.

„Po prvi put Sjedinjene Države i Rusija – dve zemlje sa najvećim nuklearnim arsenalima na svetu – ostaće bez osnovnog dokumenta koji ograničava i nadzire to naoružanje“, rekao je Peskov novinarima tokom nedavne konferencijske rasprave o nuklearnim pitanjima.

„Smatramo da je to izuzetno loše za globalnu i stratešku bezbednost“, dodao je, izražavajući strahove koje deli veliki deo sveta.

Ipak, zabrinutost Kremlja možda je manje altruistična, a više strateški motivisana nego što Moskva želi da prizna.

Osim što gubi platformu za kontrolu naoružanja koja je bila jedan od poslednjih simbola sovjetske moći, Rusija se sada suočava sa mogućnošću neograničenog širenja američkog nuklearnog arsenala.

Ogroman jaz

Administracija Donalda Trampa već je, na primer, ponovo oživela ideju nuklearno naoružanih ratnih brodova – koncept iz doba Hladnog rata koji je napušten pre nekoliko decenija.

Stari Sovjetski Savez mogao je da isprati takav razvoj događaja. Današnja Rusija, sa privredom i odbrambenim budžetom koji su tek delić američkih, gotovo sigurno ne može. Time se dodatno produbljuje ionako ogroman jaz u moći i političkom uticaju između nekadašnjih rivala.

Naravno, i Sjedinjene Države imaju sopstvene razloge za dopuštanje raspada režima kontrole nuklearnog oružja sa Rusijom – pre svega želju da se u buduće sporazume uključi i Kina kao rastuća nuklearna sila.

Ali istek New START-a označava kraj jedne ere: ne samo ere sporazuma o kontroli naoružanja koji su bili isključivo u rukama Vašingtona i Moskve, već i perioda u kojem je SAD bio spreman da prihvati stvarna ograničenja sopstvene nuklearne moći.