1
Podizanje optužnice protiv bivšeg predsednika Donalda Trampa za pogrešno rukovanje povjerljivim dokumentima dovelo je do toga da jedan od najistaknutijih slučajeva u istoriji američkog Sekretarijata za pravosuđe ponovo bude u centru pažnje javnosti.
Federalna optužnica predstavlja do sada najveću pravnu opasnost za Trampa, a podignuta je manje od tri meseca nakon što je u Njujorku optužen za krivično delo falsifikovanja poslovnih dokumenata.
Koje su optužbe i kako Tramp reaguje?
Nova optužnica protiv bivšeg predsjednika Sjedinjenih Država ima 37 tačaka, uključujući neovlašćeno zadržavanje poverljivih dokumenata i zaveru za opstruisanje pravde nakon odlaska iz Bele kuće 2021. godine, pokazala su sudska dokumenta.
Tramp je na svojoj društvenoj mreži podizanje optužnice nazvao „mračnim danom za Sjedinjene Američke Države“. U video snimku je poručio:
„Nevin sam i to ću dokazati veoma čvrsto i nadam se veoma brzo“.
Nakon što je objavljena vest o optužnici, Trampova predsednička kampanja zatražila je donacije od njegovih pristalica, prenosi Glas Amerike.
Šta su naredni potezi?
Sekretarijat za pravosuđe otpečatio je optužnicu u petak.
Tramp je rekao da je pozvan da se pojavi pred sudom u Majamiju u utorak popodne. Nije još poznato da li Tramp planira da to uradi i kako će izgledati proces.
Kada ga je optužio okružni tužilac na Menhetnu u njujorškom slučaju, Tramp se predao vlastima, gde je priveden iza zatvorenih vrata i pojavio se u sudnici, sa svojim advokatima.
Kako je pokrenut slučaj?
Zvaničnici Nacionalnog arhiva stupili su u kontakt sa Trampovim predstavnicima u proleće 2021. godine kada su utvrdili da nedostaju dokumenta iz perioda kada je Tramp bio u Beloj kući.
Prema zakonu, dokumenta Bele kuće se smatraju imovinom američke vlade i moraju se sačuvati.
Trampov predstavnik je Nacionalnom arhivu preneo u decembru 2021. godine da su predsednička dokumenta pronađena u Mar-a-Lagu. U januaru 2022. godine, Nacionalni arhiv pronašao je 15 kutija sa dokumentima na Trampovom imanju na Floridi, a kasnije je obavestio zvaničnike Sekretarijata za pravosuđe da sadrže „mnogo“ poverljivog materijala.
U maju, FBI i Sekretarijat za pravosuđe naložili su da se predaju preostala poverljiva dokumenta u Trampovom posedu. Istražiteljima, koji su na Trampovo imanje došli nekoliko nedelja kasnije, predato je oko 36 dokumenata i pisana izjava Trampovih advokata da su vraćeni potrebni papiri.
Međutim, ispostavilo se da to nije bio slučaj. Federalni zvaničnici su se vratili u Mar-a-Lago u avgustu 2022. godine sa nalogom za pretres, i zaplenili više od 33 kutije sa ukupno 11.000 dokumenata u jednom skladištu i kancelariji.
Šta je u dokumentima?
Na kraju, tužioci su pronašli više od 300 poverljivih vladinih dokumenata u Trampovom posedu. Dokumenta su imala različite oznake, od poverljivih i tajnih do strogo poverljivih i osetljivih, što je najviši nivo klasifikacije.
Vlada je nije objavljivala sadržaj dokumenata, ali su tužioci u sudskom podnesku naveli da bi pogrešno rukovanje tim papirima moglo da ugrozi američku nacionalnu bezbednost.
Dokumenta potiču iz različitih agencija, uključujući CIA-u, FBI i Nacionalnu bezbednosnu agenciju, i pokrivaju široki spektar tema koje se tiču nacionalne bezbjednosti, kao što su Kina i iranski raketni program.
Zašto specijalni tužilac istražuje slučaj?
Istragu je tokom većeg dela prošle godine vodio Sekretarijat za pravosuđe. Međutim, nakon što je Tramp u novembru objavio da se ponovo kandiduje za predsednika, sekretar za pravosuđe Merik Garland odlučio je da imenuje Džeka Smita, bivšeg tužioca Sekretarijata za pravosuđe, za specijalnog tužioca.
Smit je proteklih meseci preko dve velike porote – u Vašingtonu i Majamiju – pozivao svedoke i tražio dokumenta povezana sa slučajem. Pred porotama je svedočilo nekoliko desetina svedoka.
Smit takođe vodi istragu o Tramu u vezi sa događajima koji su doveli do napada na Kongres 6. januara 2021. godine.
Šta optužnica znači za Trampovu predsedničku kandidaturu?
Podizanje federalne optužnice ne može pravno da spreči Trampa da se kandiduje za predsednika.
Džon Malkom, bivši federalni tužilac i aktuelni potpredsednik konzervativne Heritidž fondacije, kaže da nema zakona koji bi sprečili Trampa da se kandiduje, čak i ako bude proglašen krivim.
„Postoje ljudi koji su se kandidovali iz zatvora“, rekao je Malkom.
Bivši član Kongresa Džim Trafikant se 2002. godine ponovo kandidovao za taj položaj iako je služio zatvorsku kaznu za korupciju.
PROČITAJTE JOŠ:
Koje su sličnosti i razlike između Trampovog i Bajdenovog slučaja?
Optužnica protiv Trampa podignuta je dok još jedan specijalni tužilac, Robert Hur, istražuje kako je predsednik Džo Bajden rukovao poverljivim dokumentima iz vremena kada je bio potpredsednik SAD.
Dokumenta su prošle godine pronađena u Bajdenovoj bivšoj kancelariji u Vašingtonu i njegovom domu u Delaveru.
Bajdenovi advokati saopštili su da su dokumenta, kojih nije bilo mnogo, predata vladinim zvaničnicima čim su pronađena.
Čak i ako se utvrdi da je Bajden pogrešno rukovao poverljivim dokumentima, protiv njega verovatno ne bi bila podignuta optužnica.
To je zbog dugogodišnje politike Sekretarijata za pravosuđe da optužnica ne može biti podignuta protiv aktuelnoog predsednika, kaže Džordan Straus, bivši zvaničnik Sekretarijata za pravosuđe.
“Najverovatniji ishod istrage specijalnog tužioca o predsedniku Bajdenu je izveštaj u kojem bi bilo napisano „preporučili bi ili ne bi preporučili podizanje optužnice da on nije predsednik“, rekao je Straus.
Bivši potpredsednik SAD Majk Pens takođe je bio u centru pažnje javnosti zbog zadražavanja poverljivih dokumenata. Međutim, Sekretarijat za pravosuđe je prošle nedelje zatvorio istragu, bez podizanja optužnice.
BONUS VIDEO:Tramp je prvi američki predsednik koji se našao pred krivičnim sudom, ali jedan je i osuđen
