6
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predstavio je svoj dugo očekivani "Plan pobede", koji uključuje ključni korak ka pridruživanju Ukrajine NATO-u, uprkos činjenici da su zapadni saveznici do sada bili oprezni kada je reč o tom pitanju.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski predstavio je danas liderima EU u Briselu svoj Plan pobede i poručio da, ukoliko se on bude sledio, rat u Ukrajini može da bude okončan sledeće godine.
„Kako možemo učiniti Rusiju spremnom za pravu diplomatiju i primorati je da prihvati pravedan mir? To je pravo pitanje. To je ono na šta plan pobede daje odgovor“, rekao je Zelenski obraćajući se liderima EU na početku samita Evropskog saveta.
PROČITAJTE JOŠ:
Ocenio je da je Plan pobede „most do uspešnog drugog mirovnog samita“.
„Možete pomoći da ovo postane stvarnost. I to će zaštititi ne samo Ukrajinu, već i baltičke države, nordijske zemlje, Poljsku, Balkan i druge regione, kao i druge partnere“, rekao je Zelenski. Lidere EU pozvao je da zajedno rade na tome da zaustave rat u Ukrajini i osiguraju uslove za mir.
„Vaše jedinstvo je oružje, i to je oružje koje za sve nas znači jednu stvar: sigurnost“, poručio je Zelenski. Istovremeno je izneo tvrdnje da ruski predsednik Vladimir Putin „da se sprema da intenzivira rat, a ne da ga okonča“ i da ima podršku Severne Koreje i Irana, kao i da Kijev „dobija signale da Kina i dalje aktivno pomaže Rusiji u produžavanju rata“. On je dodao da je cilj njegovog plana da ojača ne samo Ukrajinu, već i evroatlantsku zajednicu.
„Ako krenemo sada i sledimo plan pobede, ovaj rat možemo završiti najkasnije sledeće godine“, naveo je Zelenski. Govoreći o pet tačaka iz kojih se sastoji plan, ocenio je da bi odlučujuće bilo da Ukrajina dobije poziv da se pridruži NATO. Istakao je i da se mora nastaviti pritisak na Rusiju na bojnom polju i pozvao da se „vrati rat u Rusiju kako bi Rusi mogli a osete kakav je rat i počeli da mrze Putina zbog toga“.
Njegov plan, predstavljen u trenutku kada Ukrajina trpi značajne pritiske na frontu, predviđa aktivnije učešće Zapada u procesu, kao i konkretne korake prema ostvarivanju članstva u vojnom savezu, što je dosad bilo sporno među saveznicima.
Zelenski je javno priznao da Zapad pojačava pritisak na Kijev da započne pregovore sa Rusijom, ali je nagovestio da bi takvi razgovori mogli biti nepovoljni za Ukrajinu. S tim u vezi, plan pobede, koji se sastoji od pet tačaka, stavlja NATO članstvo na prvo mesto, iako je sam predsednik ukazao na to da je članstvo u vojnom savezu dugoročan cilj.
Prva tačka plana odnosi se na poziv Ukrajini da se priključi NATO-u. Zelenski je izjavio da bi takav korak značajno uticao na geopolitičke kalkulacije Vladimira Putina i možda promenio tok sukoba. Ipak, nijedna zapadna država još nije javno podržala ovu inicijativu. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute, koji je prisustvovao sastanku na kojem je plan predstavljen, rekao je da, iako vidi vrednost plana, nije u poziciji da ga u potpunosti podrži.
„Plan koji je Zelenski predstavio šalje snažnu poruku, ali postoje brojna pitanja koja tek treba da se razjasne“, rekao je Rute.
Tokom svog obraćanja ukrajinskom parlamentu, Zelenski je naglasio da Zapad sve češće koristi reč „pregovori“, dok reč „pravda“ polako nestaje iz razgovora. On je još jednom ponovio da Ukrajina ne prihvata bilo kakav „zamrznuti konflikt“ ili kompromis po pitanju teritorije i suvereniteta. Njegov govor bio je propraćen dugim aplauzom.
Jedan od ključnih elemenata plana jeste ponuda Ukrajine zapadnim partnerima da učestvuju u eksploataciji njenih prirodnih resursa, kao što su uranijum, titanijum, litijum i grafit, koji su strateški važni i procenjuju se na milijarde dolara. Ovi resursi, kako je Zelenski istakao, predstavljaju primarnu metu Rusije tokom rata, ali bi se u posleratnom periodu mogli deliti sa zapadnim partnerima kao deo budućih ekonomskih i bezbednosnih dogovora.
Prema preliminarnim procenama, istraživači veruju da je Ukrajina riznica litijuma, u kojoj se nalazi oko 500.000 tona „neobnovljivog minerala koji omogućava obnovljivu energiju“.
Zelenski je predložio i da ukrajinske trupe pomognu NATO-u u jačanju bezbednosti Evrope, što bi moglo delimično zameniti američke snage stacionirane na kontinentu. U okviru ovog plana predviđa se i uspostavljanje niza nenuklearnih sredstava za odvraćanje, kako bi Ukrajina mogla da se brani od budućih ruskih pretnji.
Iako Zelenski veruje da plan može doneti mir u Ukrajini već naredne godine, mnogi zapadni lideri, uključujući i glavne saveznike, i dalje su oprezni kada je reč o prijemu Ukrajine u NATO dok sukob traje. Članstvo Ukrajine u NATO-u značilo bi direktno suprotstavljanje Rusiji, što izaziva bojazan od eskalacije sukoba.
NATO je na julskoj konferenciji u Vašingtonu priznao da je Ukrajina na nepovratnom putu ka članstvu, ali je malo verovatno da će konkretne odluke biti donete pre sledećeg samita u Holandiji sredinom 2024. godine.
Istovremeno, situacija na frontu ne ide u korist Ukrajine. Ruske snage postepeno napreduju na istoku zemlje, a iako je to napredovanje sporo, ono ipak vrši dodatni pritisak na Kijev da što pre osigura veću zapadnu pomoć. Ukrajina se sve više oslanja na oružje i vojnu opremu koje joj stižu sa Zapada, ali uz stalnu bojazan da bi sukob mogao da se proširi.
Plan pobede nije naišao na pozitivne reakcije iz Moskve. Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, odbacio je plan kao „pasivan“, dok je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upozorila da bi on mogao dovesti do eskalacije sukoba i gurnuti NATO u direktnu konfrontaciju sa Rusijom.
„Zelenski zapravo gura NATO u direktan sukob sa našom zemljom“, rekla je Zaharova, ističući da ukrajinski predsednik ne može u potpunosti da se osloni na svoje zapadne saveznike. Prema njenim rečima, zapadni lideri vide Ukrajinu samo kao sredstvo u sukobu protiv Rusije, što bi moglo imati katastrofalne posledice po ukrajinski narod.
BONUS VIDEO: Volodimir Zelenski na evropskoj turneji, predstavlja „plan pobede“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
