Slovenija u epicentru dileme godine: Totalni karantin ili ne

Ako se iz ove priče zažmuri na elemente politike i ličnih sujeta, što vodi isključivosti, pred sve stručnjake koji se međusobno optužuju, vredi postaviti neka jednostavna pitanja.Na primer, ako pobornici sve strožih i strožih mera tvrde kako je potpuno sigurno da radikalne epidemiološke mere deluju (iako nije najjasnije šta sve traže), trebalo bi da jasno odgovore na pitanje zašto su i tokom prvog i drugog talasa koronavirusa, zemlje koje su imale jako stroge mere prošle vrlo loše kad je u pitanju smrtnost. Sada, u drugom talasu pandemije, ponavlja se da pojedine zemlje kad je u pitanju usporavanje broja slučajeva (što predodređuje broj smrti) nemaju bolje rezultate nego zemlje sa slabijim merama, piše Jutarnji list.Stidljivo počinje se nametati teza kojoj će se verovatno suprotstaviti sve naučne struje, pa čak i neodgovorni pobornici raznih teorija zavere. Vredi, naime, postaviti pitanje da li je moguće da je SARS-CoV-2 zaista opasan virus za koji smo samo zamišljali da ga možemo ukrotiti nekom vrstom mera? Šta ako je uticaj mera na širenje virusa manji nego se mislilo?Primeri za tu tezu mogu biti slučajevi Hrvatske, Slovačke i Slovenije. Slovačka i Slovenija primeri su zemalja koje su se u drugom talasu pandemije istakle vrlo agresivnim epidemiološkim merama, što je lako proverljivo ako se pogleda grafikon Oxford Stringency indeksa koji prati strogost epidemioloških mera koje sprovode pojedine zemlje.

U grafikonu iznad vidljivo je da se Hrvatska prema strogosti svojih mera u razdoblju od 1. oktobra do danas nije ni približila poprilično radikalnom parcijalnom lokdaunu u Sloveniji, niti Slovačkoj, koja je postala poznata u svetskim razmerama jer je sprovela masovno testiranje svojih građana. Posebno velika razlika u strogosti hrvatskih mera u odnosu na slovačke i slovenske bila je od zadnje nedelje oktobra do kraja druge nedelje novembra.S obzirom na to da epidemiolozi govore kako se rezultati strogih mera moraju videti u 2-3 nedelje, to znači da bi do danas i Slovačka i Slovenija trebalo da imaju mnogo bolju epidemiološku situaciju kad govorimo o usporavanju zaraze. Međutim, nije baš tako.

Iz grafikona se vidi kako su krive kretanja broja slučajeva mereno iz nedelje u nedelju u sve tri zemlje vrlo slične od 1. oktobra do danas, kao da su sve tri primenile vrlo slične mere, a nisu. Na ovom grafikonu poslednja zabeležena promena broja slučajeva za Slovačku iznosi 20 odsto, za Sloveniju 4,4 odsto, a za Hrvatsku 4,6 odsto.Pritom treba naglasiti da je u Sloveniji kumulativni broj smrtnih slučajeva na milion stanovnika dosegao strašnih 863 umrla, dok je Hrvatska na 534. Slovačka tu sa 186 umrlih na milion još uvek stoji mnogo bolje nego Slovenija i Hrvatska, ali treba isto tako istaći da je Slovačka u oktobar ušla sa samo 48 umrlih.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram