1
Situacija s izbeglicama, koji se nalaze u kampovima u Bosni i Hercegovini, zastrašujuća je i nije dostojna Evrope, ocenili su poslanici Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u Bundestagu Josip Juratović i Lars Kastelučia (Lars Castellučia) koji su izradili dokument u vezi sa kriznom situacijom i položajem izbeglica na Zapadnom Balkanu.
Pročitajte još:
„Uslovi u uspostavljenim kampovima nisu nikako pristojni i primereni za smeštaj između 8.000 i 10.000 ljudi. Izbeglice su već stupile na prostor EU uglavnom u Grčkoj i time i na prostor Šengena, ponovo ga napustile, i pomerile se preko balkanske rute u područje Bihaća, koji je udaljen samo nekoliko kilometara od hrvatske granice, koja je pak udaljena oko 60 kilometara od granice sa Slovenijom, a time i od Šengenskog prostora. Situacija je dodatno opterećavajuća kako za granična područja tako i za domaće stanovništvo, konstatovali su oni u saopštenju dostavljenom Tanjugu.
S obzirom na to da ne postoji saglasnost među članicama EU o reformi Zajedničkog evropskog sistema azila, koji bi doveo do rasterećenja na spoljnim granicama Unije, SPD frakcija u Bundestagu je usvojila početni papir s novim predlozima za kratkoročne i srednjoročne mere.
„Savezna vlada se mora zalagati za to da EU pouzdano i dalje podrži Bosnu i Hercegovinu u pružanju neophodne humanitarne pomoći, kao i u izgradnji dodatnog smeštaja. U tome Nemačka mora dati značajan doprinos. Ranjive grupe se moraju brzo opskrbiti, omogućiti im sigurnost, ako je moguće u okvirima Koalicije za čovečanstvo prijemčivih članica Unije. Neophodna je ciljana kampanja informisanja u zemljama porekla, putem koje bi se informisalo realno i objektivno o situaciji na balkanskoj ruti, trajanju i izgledima na uspeh postupka za dobijanje azila, kao i o regularnim putevima migracije kao što je Zakon o useljavanju stručne i kvalifikovane radne snage“, kazao je Kasteluči, portparol za migracijsku politiku SPD frakcije u Bundestagu.
Juratović, član spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, ističe da članice EU moraju osigurati da izbeglice mogu podneti zahtev za azil u zemljama u koje pristignu i da registrovane podnosioce zahteva za azil nekontroliraso ne šalju u druge zemlje.
I obrnuto, vlasti i institucije Bosne i Hercegovine, moraju da se postaraju za to da se zahtevi za azil mogu podneti u Bosni i Hercegovini, ako tražioci azila dospeju u zemlju, a da nisu prethodno registrovani. Da bismo osigurali da je postupak napuštanja zemlje fer i korektan za svakog onog koji je došao do spoljnih granica i delom ih prešao, neophodno je osigurati odgovarajuća sredstva. Ovde treba voditi računa o tome da se i EU i zemlje Zapadnog Balkana moraju postarati, naglasio je on.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
