2
Sovjetske vlasti su 1951. godine promenile ime Njujorka u Ukrajini u Novgorodsk, ali su 2021. godine stanovnici uspeli da vrate staro ime mestu. Međutim, snovi o oživljavanju grada raspali su se kada je Rusija ponovo okupirala Njujork 20. avgusta i vratila naziv mesta iz doba SSSR-a.
Ruske snage zauzele su grad Njujork u istočnoj Ukrajini ove nedelje, kao deo šireg napora da zauzmu ceo region Donjecka, i odmah ga preimenovali u „Novgorodsk“. Tako se ovaj grad, koji se još iz vremena Hladnog rata bori da povrati svoje prvobitno ime, ponovo suočio sa tako omraženim neprijateljem.
Ukrajinski Njujork je od svog mnogo poznatijeg američkog imenjaka udaljen više od 8.000 kilometara i sa njim ima vrlo malo dodirnih tačaka, osim možda najvažnije – želje za slobodom. Zapravo, stanovnici Njujorka su decenijama pokušavali svim silama da se distanciraju od sovjetske prošlosti i odupru okupatorima.
Prvi zvanični pomen Njujorka ili Niu-Jorka (Njujork na ćirilici) datira iz 1859. godine, iz popisa tadašnje Jekaterinoslavske gubernije, koji otkriva da je u to vreme bilo 13 domaćinstava, 45 muškaraca i 40 žena i jedna fabrika. Trideset godina kasnije, nemački menoniti, koji su do tada živeli na ostrvu Horticija u Zaporožju, kupili su zemlju na levoj obali reke Krivi Torec od grofice Holicine, i tako su se 244 nemačke porodice doselile na novu zemlju, kako navodi ukrajinski portal Svidomi. Istoričari imaju različita mišljenja o tome kako je mesto dobilo ime. Neki veruju da je ime dobila po Velikoj jabuci jer je supruga jednog od osnivača bila američkog porekla. Drugi veruju da su to ime skovali doseljenici iz grada Jorka u severnoj Nemačkoj. Nakon dolaska menonita, počeo je nagli industrijski i kulturni razvoj ovog kraja.
Nemački preduzetnik Peter Dik je 1893. godine osnovao fabriku za proizvodnju cigle i pločica. Sledeće godine, nemački inženjer Jakob Nibur otvorio je fabriku za proizvodnju poljoprivrednih mašina. Ubrzo se otvaraju i brojni drugi zanati, kao što su livnica gvožđa Olivije, radionica Unrau za izgradnju i popravku vagona i vagona, pekara Redekopi, mlinovi, uljare i mnoge druge fabrike.
Doseljenici su izgradili i kvalitetnu infrastrukturu, koja je omogućila bolji život zajednice; otvorili crkvu, škole na ukrajinskom, ruskom i nemačkom jeziku, banku i dobrotvorne ustanove.
Početkom 20. veka Njujork je bio razvijen grad po tadašnjim evropskim standardima. Imao je uredne, popločane staze, trospratnice, knjižaru, zadruge i hotel.
Ali pola veka kasnije sve se promenilo. Sovjetske vlasti su 28. avgusta 1941. donele zakon o raseljavanju i deportaciji sovjetskih Nemaca i svim Nemcima iz Njujorka je dato 24 sata da se spakuju i uzmu samo najneophodnija dokumenta i stvari, ne više od 16 kilograma po osobi.
Nemačke porodice su podeljene u grupe. Muškarci i žene bez invaliditeta slati su na prinudni rad u sibirske logore, a žene sa decom i starci su deportovani u Kazahstan. 19. oktobra 1951. Njujorku je oduzeto „kapitalističko“ ime i promenjeno u „Novgorodsk“. Kada je 2014. izbio rat u Donbasu i ruska vojska okupirala Krim i delove Donjecke i Luganske oblasti, Njujork je postao mesto na liniji fronta. Neki Njujorčani su pobegli u Rusiju, drugi su otišli u EU u potrazi za poslom, a nekolicina je ostala ovde, radeći u hemijskoj fabrici koja pripada najbogatijem ukrajinskom oligarhu Rinatu Ahmetovu.
2014. separatisti i ruska vojska zauzeli su Njujork, ali tri meseca kasnije grad su oslobodili dobrovoljci koji su pomagali ukrajinskoj vojsci. „Prali smo im odeću, pekli im pite i skupljali novac za njihove radio veze“, rekla je za Al Džaziru nastavnica ukrajinskog jezika i književnosti Kristina Ševčenko.
Uprkos bliskosti rata, Njujorčani nisu prestali da razmišljaju o tome kako će jednog dana uspeti da vrate nekadašnji sjaj svom gradu. Stanovnici Njujorka, njih oko 10 hiljada ukupno, započeli su mukotrpnim radom da obnavljanju svoje staro ime. Osećali su se napuštenim od Kijeva, ali i od Zapada, i nadali su se da će uspeti da dokažu svoju lojalnost i odanost.
„Hteli su da pokažu da su Ukrajinci, da nemaju nikakve veze sa separatistima, da ne podržavaju Rusiju. Mislili su da će dobiti podršku, novac, da će turisti dolaziti ovde da iskuse Njujork Donbasa“, rekao je Jurij za Glas Amerike, nezaposleni vozač iz Njujorka, dok je stajao u redu za donacije u Gradskoj kući.
PROČITAJTE JOŠ:
Odlukom ukrajinskog parlamenta iz jula 2021. vraćeno je staro ime grada i Njujork je dobio, bar na kratko, željenu podršku i pažnju. Renovirani su lokalni muzej i ključna infrastruktura i podstaknute građanske inicijative, a Njujorški književni festival, koji je organizovala poznata ukrajinska književnica Viktorija Amelina, okupio je umetnike, novinare i goste iz celog sveta. Proširile su se priče o otvaranju nove škole, pa čak i o organizaciji maratona.
Međutim, tada je Putin pokrenuo sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu. Granatiranje je bilo svakodnevna pojava, a stanovnici su uglavnom živeli bez vode, struje i gasa i skrivali se u podrumima. Većina je pobegla iz grada, a prema poslednjim podacima s početka 2023. ovde je živelo nešto manje od 2.000 ljudi. Snovi o oživljavanju grada raspali su se kada je Rusija ponovo okupirala Njujork 20. avgusta.
BONUS VIDEO: Ukrajina nastavlja napad na Kursku oblast
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
