Emanuel Makron
Emanuel Makron Foto:Tanjug/Christian Hartmann/Pool via AP

Predsednik Francuske Emanuel Makron je tokom posete Ruandi priznao političku odgovornost njegove zemlje za genocid počinjen u Ruandi 1994. Ali, Francuska, po njemu, „nije bila saučesnica“ niti je počinila zločina.

Pročitajte još:

„Francuska u Ruandi igra određenu ulogu, ima istoriju ali i političku odgovornost“, rekao je Emanuel Makron u Meomorijalnom centru Gisozi u Kigaliju u četvrtak 27. maja, prenosi DW.

„Francuska je de fakto bila na strani režima koji je počinio genocid“, rekao je Makron, ali i istakao da „nije bila saučesnica“ niti je počinila zločin.

„Francuska je omogućila da se dogodi najgore“, dodao je.

„Iako je Francuska na međunarodnim pregovorima u avgustu 1993. želela da spreči regionalni konflikt ili građanski rat, ignorisala je upozorenja posmatrača i tako se stavila na stranu onih koji su mesecima kasnije počinili genocid“, rekao je Makron.

U tom dugo iščekivanom govoru u Memorijalnom centru u kojem su sahranjeni posmrtni ostaci 250.000 od više od 800.000 žrtava jedne od najsmrtonosnijih tragedija 20. veka Makron je takođe rekao da je Pariz predugo čekao sa proveravanjem istine.

„Tako je Francuska omogućila da se dogodi najgore, iako je pokušavala upravo to da spreči“, istakao je francuski predsednik.

Priznanjem negativne političke uloge njegove zemlje u vezi sa genocidom počinjenim 1994. u Ruandi nad narodom Tutsi, francuski predsednik želi da omogući novi početak u diplomatskim odnosima sa Ruandom nakon 27 godina distance.

Građani Ruande „možda ne mogu zaboraviti, ali mogu oprostiti“

Predsednik Ruande, Pol Kagame pozdravio je Makronov nastup i rekao da su njegove reči „snažnije od izvinjenja“. Istovremeno je istakao spremnost da se odnosi s Francuskom postave na nove osnove.

„Građani Ruande „možda ne mogu zaboraviti, ali mogu oprostiti“, Francuskoj za njenu ulogu“, izjavio je Kagame, pripadnik Tutsija i glavna figura na političkoj sceni Ruande otkako je njegova pobunjenička vojska okončala ubistva odreda smrti odanih vladi koju su predvodili pripadnici naroda Hutu.

U nekadašnjoj nemačkoj i belgisjkoj koloniji Ruandi, radikalni pripadnici naroda Hutu su 1994. u roku od tri meseca ubili najmanje 800.000 ljudi. Najveći broj žrtava pripadao je manjini Tutsi, ali ubijeni su i mnogi umereni pripadnici Hutua.

Suočavanje sa zverstvima 90-ih traje i danas. Ruanda odavno optužuje Francusku da je štiteći tadašnju vladu i sama kriva za genocid.

Izveštaj na 1000 stranica tereti Miterana

Krajem marta 2021. komisija istoričara je Francuskoj pripisala političku suodgovornost u genocidu u Ruandi. Ona je tadašnjoj francuskoj vladi, koju je predvodio Fransoa Miteran prebacila neuspeh u sprečavanju genocida.

Naučnici predvođeni Vensanom Duklerom, koje je pre dve godine za sprovođenje istrage zadužio Emanuel Makron, predali su francuskom predsedniku izveštaj na više od hiljadu stranica. U njemu se ukazuje na političku odgovornost Francuske i prebacuje joj se da je bila „slepa“ i „nesupešna“ zbog toga što nije sprečila genocid. No, „saučesništvo“ u ubistvima nije moglo da se dokaže.

Prema saznanjima istoričara, Francuska snosi „tešku i ogromnu odgovornost“ za to da su odgovorni u Ruandi mogli da počine genocid. Naime, francuska vojska je 1994. u regionu bila raspoređena po mandatu Ujedinjenih nacija.

Pod tadašnjim predsednikom Fransoa Miteranom zemlja je „bezuslovno“ podržala „rasistički, korumpirani i nasilni“ režim ruandskog šefa države Žuvenala Habijarimana, navodi se dalje u izveštaju istoričara.

Naučnici takođe ukazuju na to da je Miteran imao bliske lične veze sa Habijarimanom, pripadnikom Hutua, i da ga je više puta primio u Parizu.

Francuska je potom u aprilu na raspolaganje stavila i druga dokumenta od 1990. do 1994. Tako su dokumenta koja su do tada bila deklarisana kao tajna postala dostupna javnosti.

Između ostalog, radi se o diplomatskim pisimima u vreme kada je Miteran bio predsednik.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)