2
Mandat novog Visokog predstavnika Kristijana Šmita počinje 1. avgusta. U BiH ga dočekuju oni koji pozdravljaju njegovo imenovanje, ali i oni koji najavljuju da ga „ne uvažavaju“ i smatraju da je „suvišan“.
PROČITAJTE JOŠ:
Iako je rekao da će do preuzimanja dužnosti visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu biti oprezan u davanju političkih izjava, budući Visoki predstavnik (OHR), nemački političar Kristijan Šmit, za BHRT je naznačio neke pravce svog delovanja. „Glavni fokus mog pripremnog rada biće na postizanju bliske koordinacije s drugim međunarodnim i nadnacionalnim vođama i razmena ideja s izabranim predstavnicima, ali i sa građanima, posebno mlađom generacijom. Važno je pratiti zemlju na njenom, sigurno izazovnom putu u Evropu“, rekao je Šmit nakon što ga je Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira imenovao za novog Visokog predstavnika u BiH.
„Upravni odbor se raduje saradnji sa gospodinom Šmitom, nakon što prvog аvgusta 2021. preuzme dužnost Visokog predstavnika, kada će ostavka gospodina Valentina Incka stupiti na snagu. Upravni odbor zahvaljuje Nemačkoj na inicijativi i uveren je da će gospodin Šmit ubrzati ispunjenje uslova i ciljeva iz programa ’5+2’ i doprineti stabilnosti u BiH, tako što će osigurati doslednije sprovođenje civilnih aspekata Opšteg okvirnog sporazuma za mir“, naglašava se u saopštenju Upravnog odbora, uz naznaku da će OHR obavestiti generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o toj odluci.
SAD „za“, Rusija „protiv“ Šmita
Rusija je bila protiv odluke o imenovanju Kristijana Šmita i, kako se navodi u saopštenju ruske ambasade u BiH, pozvala partnere da „ponovo procene posledice tog postupka“. Moskva, naime, smatra da se radi o „kršenju ustaljene prakse izbora Visokog predstavnika“.
Istovremeno, iz američkog Stejt departmenta stižu čestitke. „Sjedinjene Američke Države čestitaju Kristijanu Šmitu na imenovanju za sledećeg Visokog predstavnika za BiH. Zahvaljujemo ambasadoru Incku na usluzi i radujemo se nastavku partnerstva u podršci sprovođenja Dejtonskog mirovnog sporazuma“, napisao je na Tviteru portparol Stejt departmenta Ned Prajs.
Reakcije u BiH su podeljene. Predsedavajući Predsedništvu BiH i lider najuticajnije srpske stranke, Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Milorad Dodik, najpre je rekao da se radi o „blefu međunarodne zajednice“, da bi potom izjavio da Republika Srpska ne uvažava „dovođenje novog Visokog predstavnika na ovakav način“.
„Ako hoće da uvedu novog Visokog predstavnika, mogu da ga uvedu samo za Federaciju BiH, za RS sigurno neće. Dakle, njegove odluke mi ne uvažavamo. Ne razumem ni šta treba gospodinu Šmitu da se na ovaj način blamira i da izgubi kredibilitet uspešnog političara u Nemačkoj“, rekao je Dodik.
„Zabrinuti“ Incko i Šmit sa „jakim leđima“
Aludirajući na Inckovo često izražavanje zabrinutosti zbog političke situacije u BiH, predsedavajući Domu naroda Parlamenta BiH i lider najuticajnije bošnjačke Stranke demokratske akcije (SDA), Bakir Izatbegović, nada se da će Šmit biti „manje zabrinut“ od odlazećeg Visokog predstavnika Valentina Incka, ali da će imati veću podršku kako bi se „stvari pokrenule s mesta“.
„Mislim da nećemo dobiti čoveka koji bolje poznaje situaciju u BiH i koji je dobronamerniji u odnosu na BiH od gospodina Valentina Incka, ali ćemo možda dobiti čoveka sa jačim leđima“, ocenio je Izetbegović.
Hrvatski narodni savez (HNS), koji okuplja većinu stranaka bosanskohercegovačkih Hrvata, pozdravio je imenovanje Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika očekujući, pre svega, da on podrži sprovođenje izborne reforme u BiH. HNS se nada da će Šmit dati doprinos kako bi se u „neizbornoj godini“ sprovele reforme koje bi rezultirale približavanjem BiH Evropskoj uniji i NATO.
Prema komentarima iz RS, Visoki predstavnik je „suvišan“
„Kristijanu Šmitu treba dati šansu, jer iza njega stoje Nemačka i kancelarka Angela Merkel“, ocenjuje za DW direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane Zijad Bećirović. On ipak napominje da novi Visoki predstavnik, kao „lični projekat kancelarke Merkel“, neće mnogo toga moći da uradi bez SAD.
Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu (RS) i stručnjak za ustavna pitanja, Goran Marković, smatra da je Visoki predstavnik u BiH „suvišan“, jer, kaže, zemlja mora početi samostalno da vrši svoje nadležnosti, „bez stranog uplitanja“.
„Visoki predstavnik imenovan je uprkos tome što se političke elite u BiH ne slažu o tome, a kao što vidimo, ni i u tzv. međunarodnoj zajednici nema saglasnosti, to jest, među velikim silama postoje različita shvatanja o visokom predstavniku“, ocenio je Marković.
Dvanaest godina Inckovog mandata
Austrijski diplomata Valentin Incko 12 godina bio je šef OHR. Sarajevski internet-portal „Kliks“ označava ga kao diplomatu „blage naravi“, koji „bonska ovlašćenja“ gotovo da nije koristio. Neki analitičari ukazuju da na brojne političke krize u BiH, poput pretnje referendumom za nezavisnost RS, Incko nije adekvatno reagovao, odnosno da je uglavnom „izražavao zabrinutost“. Njegovo obećanje da će, ukoliko to ne učine nadležne institucije u BiH, nametnuti Zakon o zabrani negiranja genocida, holokausta i drugih zločina, sada je vrlo upitno, smatraju kritičari.
„Bosna i Hercegovina je već trebalo da bude u Evropskoj uniji i NATO, ali je izgubila 12 godina. Upravo je Visoki predstavnik trebalo da vodi BiH prema Briselu. On i sve članice Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira snose odgovornost što BiH za 12 godina nije ostvarila napredak“, naglašava Zijad Bećirović, dodajući da je Valentin Incko kao šef OHR odgovarao političkim garniturama na svim stranama u BiH.
Izveštaji UN „pisani u centrali SDA“
Glavni urednik Hrvatskog medijskog servisa Milan Šutalo smatra da je Incko bi pristrasan i „u službi bošnjačke politike“. „Činjenica je da je 2011. godine Incko suspendovao odluku Centralne izborne komisije koja je utvrdila da je izvršna vlast u Federaciji BiH uspostavljena nezakonito. Podsećam da je tadašnja tzv. ’Platformaška vlast’ (stranke okupljene oko Socijaldemokratske partije BiH) u Federaciji BiH formirana bez stranaka koje su dobile 90-procentnu podršku hrvatskih birača“, podseća Šutalo za DW.
On ima zamerke i na račun Inckovih izveštaja Savetu bezbednosti UN „koji kao da su pisani u centrali SDA“. „Vrhunac njegovog propagandističkog, probošnjačkog i antihrvatskog delovanja jeste njegova izjava Federalnom radiju da je presuda Ustavnog sida BiH u ’predmetu ’Ljubić’ sprovedena, što je notorna laž“, kaže Šutalo.
Nakon imenovanja Kristijana Šmita, Incko je najavio da neće odmah otići iz Bosne i Hercegovine, a da, po povratku u Austriju, namerava da se bavi – kulturom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
