1
Ruski i kineski poslovni lideri bliski nacionalnim vladama vodili su tajne razgovore o planovima za izgradnju podvodnog tunela između Rusije i Krima u nadi da će uspostaviti transportnu rutu koja bi bila zaštićena od napada Ukrajine.
Ovu komunikaciju su presrele ukrajinske bezbednosne službe.
Razgovori, koji su uključivali sastanke krajem oktobra, bili su podstaknuti rastućom zabrinutošću Rusije za bezbednost 18 kilometara dugog mosta u Kerčkom moreuzu, koji služi kao ključna logistička linija za rusku vojsku, ali je dva puta bombardovan od strane Ukrajine i ostaje ranjiva ratna meta, objavio je Vašington post.
Pregovori signaliziraju odlučnost Rusije da zadrži kontrolu nad Krimom, poluostrvom koje je nezakonito anektirala 2014. godine, kao i sve veću zavisnost Moskve od Kine kao izvora globalne podrške.
Izgradnja tunela u blizini postojećeg mosta suočila bi se sa ogromnim preprekama, prema američkim zvaničnicima i inženjerskim stručnjacima koji su rekli da obim posla, koji bi verovatno koštao milijarde dolara i trajao godinama, nikada nije pokušan u ratnoj zoni, prenosi Index.hr.
Ali uprkos upitnoj održivosti plana, Rusija ima jasne razloge za njegovu implementaciju. Pošto nije uspela da ostvari odlučujuću pobedu u ratu, rekao je Aleksandar Gabujev, stručnjak za odnose Moskve i Pekinga u Karnegi ruskom Evroazijskom centru, Rusija se „suočava sa rizikom da će Ukrajina nastaviti da pokušava da ometa saobraćaj preko Krimskog mosta dugi niz godina doći“.
Projekat bi takođe predstavljao političke i finansijske rizike za Kinu, koja nikada nije zvanično priznala rusku aneksiju Krima, a čije kompanije bi mogle da se nađu zarobljene ekonomskim sankcijama koje su Moskvi uvele Sjedinjene Države i Evropska unija.
Ipak, presretnuti imejlovi pokazuju da je jedna od najvećih kineskih građevinskih kompanija signalizirala svoju spremnost da učestvuje. Poruke su dostavljene „Vašington postu“ od strane ukrajinskih zvaničnika u nadi da će razotkriti projekat i potencijalnu umešanost Kine.
Autentičnost poruka potvrđena je drugim informacijama koje je „Vašington Post“ zasebno dobio, uključujući dosijee o registraciji preduzeća koji pokazuju da je na Krimu nedavno osnovan rusko-kineski konzorcijum koji je uključivao pojedince imenovane u imejlovima.
Njegov odgovor je bio u suprotnosti sa načinom na koji je projekat prikazan u internim imejlovima. U poruci upućenoj u oktobru ruskom zvaničniku, koji je jedan od glavnih predstavnika Krima u Moskvi, Kaljužni je rekao da ima „pismo kineskih partnera o spremnosti CRCC-a da učestvuje kao glavni izvođač u izgradnji tunel ispod Kerčkog moreuza“.
Imejl je upućen Georgiju Muradovu, koji je naveden kao stalni predstavnik Republike Krim kod predsednika Rusije Vladimira Putina. Muradov je ranije bio ruski ambasador na Kipru.
Ukrajina je proglasila povratak Krima jednim od svojih glavnih ratnih ciljeva i nalazi se usred neuspešne kontraofanzive koja ima za cilj presecanje ruskih logističkih linija ka poluostrvu.
Projekat tunela dolazi dok Rusija napreduje sa drugim infrastrukturnim projektima na teritorijama koje je okupirala od 2014. godine ili zaplenjene nakon početka prošlogodišnje invazije. Nedavni satelitski snimci pokazali su nove deonice železnice duž obale Azovskog mora, deo okupirane kopnene veze između Rusije i Krima.
Izgradnja uključuje kompanije povezane sa Arkadijem Rotenbergom, Putinovim prijateljem iz detinjstva koji je stekao ogromno bogatstvo kroz projekte koje podržava Kremlj, uključujući Zimske olimpijske igre 2014. godine u Sočiju. Ovaj 71-godišnji oligarh je stekao vlasničke udjele na Krimu nakon nezakonite aneksije poluostrva, kada je prvi put došao pod sankcije američkog Trezora. Njegova građevinska firma Strojgazmontaž bila je i glavni izvođač radova na Krimskom mostu.
Registracioni dosijei konzorcijuma pokazuju da imena šest od devet direktora nisu navedena u javnim dokumentima, što je dozvoljeno ruskim zakonima osmišljenim da zaštite od zapadnih sankcija.
Imejlovi takođe otkrivaju napore Kine da održi tajnost. Jedan naglašava da će CRCC učestvovati samo pod „striktnom odredbom potpune poverljivosti” i da će naziv kompanije u svim ugovorima biti zamenjen sa „drugo, nepovezano pravno lice”. U drugom imejlu se pominje kineska banka koja je spremna da „pretvori svoja dolarska sredstva u rublje za transfer na Krim radi finansiranja projekata konzorcijuma“.
U imejlovima su navedeni razgovori konzorcijuma sa izvršnim direktorom CRCC-a identifikovanim kao Ksu Huakiang, što odgovara imenu kineskog državljanina koji je naveden kao potpredsednik i zamenik generalnog direktora međunarodnog ogranka kompanije. Pokušaji da se dođe do Huakianga bili su neuspešni.
S obzirom na rizike od sankcija i sabotaže, američki zvaničnici i stručnjaci izrazili su iznenađenje da CRCC rizikuje mešanje.
„Bilo bi čudno da konzorcijum velikih kineskih kompanija ili vlada podrže takav projekat. Ovaj projekat je delovao kao prilično laka meta za Ukrajince“, rekao je jedan američki zvaničnik uključen u politiku sankcija.
Stručnjaci za velike međunarodne transportne projekte rekli su da je izgradnja tunela ispod Kerčkog moreuza tehnički izvodljiva i da Kina ima neophodnu ekspertizu i opremu. Ipak, rekli su, to bi bio ogroman poduhvat, uporediv po veličini sa tunelom između Danske i Nemačke koji se gradi već osam godina, koštaće više od 8,7 milijardi dolara i biće najduži tunel u Evropi kada bude završen u kraj ove decenije.
Stručnjaci kažu da je malo verovatno da će tunel biti završen na vreme kako bi pomogao Rusiji u njenim ratnim naporima, ali Moskva ga može videti kao dugoročnu investiciju koja bi trebalo da obezbedi sigurnu vezu sa teritorijom koja bi mogla da bude bojno polje u decenijama koje dolaze. Čini se da su zagovornici projekta zabrinuti zbog ekonomske atrofije do koje bi moglo doći bez bezbednog prolaska.
Za Putina Krim ima simboličan značaj, zbog čega je „važno povezati ga sa majkom Rusijom“, ističe Marija Šagina, ekspert za Rusiju i sankcije Zapada u Međunarodnom institutu za strateške studije. Tokom proteklih devet godina, Rusija je učinila Krim zavisnim od sopstvenih voda, struje i komunikacionih linija. Tunel bi, rekao je Šagina, bio „fizički produžetak narativa“ koji Putin podržava.
PROČITAJTE JOŠ:
Sa svoje strane, Kina bi verovatno insistirala na barem delimičnom vlasništvu nad tunelom, dodajući ga svom rastućem inventaru globalne lučke i transportne infrastrukture, kažu stručnjaci. Kina bi takođe mogla da finansira projekat i preuzme naplatu putarine ili sastavi kraj s krajem od ruskog izvoza nafte i gasa.
Radovi pod zemljom mogli bi da se obavljaju uz minimalan rizik, rekli su inženjerski stručnjaci, ali bi projekat ipak stavio hiljade radnika, skupu opremu i ogromna gradilišta u domet ukrajinskih projektila.
Zbog opasnosti od napada, kažu stručnjaci, malo je verovatno da će Rusija i Kina moći da koriste novije metode izgradnje koje uključuju džinovske brodove za bagerovanje na površini vode. Umesto toga, ne bi imali izbora osim da koriste tradicionalnu tehnologiju bušenja tunela.
„Bilo bi veoma teško sabotirati ako ne napadnete ulaze“, rekao je inženjer koji je radio na nekoliko najvećih projekata tunela na svetu. Izgradnja tunela preko Kerčkog moreuza verovatno bi koštala najmanje pet milijardi dolara i zahtevala bi od ruske vojske da zaštiti ne samo moreuz, već i proizvodne lokacije na obali.
„Operacija je visokog rizika“, zaključio je inženjer.
