Raste frustracija u Moskvi: Tramp hvali ukrajinske vojne rezultate

Ove izjave predstavljaju do sada najjasniji znak rastuće frustracije u Rusiji zbog toga što Vašington nije pomogao da se rat predsednika Vladimira Putina završi pod uslovima koji bi odgovarali Moskvi, piše Financial Times.

Tramp impresioniran ukrajinskim udarima

Prema navodima dve osobe upoznate sa privatnim razgovorima svetskih lidera, Tramp je na prošlonedeljnom samitu G7 bio „izuzetno impresioniran i oduševljen“ nedavnom ukrajinskom kampanjom dalekometnih napada na ciljeve duboko unutar ruske teritorije.

Na istom samitu Tramp je pristao i na pooštravanje sankcija protiv ruskog energetskog sektora. Te napade, koji su u međuvremenu pojačani udarima na vojne ciljeve u okolini Moskve i na naftnu rafineriju na periferiji grada, podržavaju američke obaveštajne službe.

Lavrov je na konferenciji o spoljnoj politici u Moskvi poručio da će se Rusija „usredsrediti na ostvarivanje ciljeva specijalne vojne operacije“, polazeći od pretpostavke da su „sve nade da bi SAD mogao biti pošten posrednik odavno propale“.

Još u martu američke obaveštajne službe smatrale su da Rusija ima prednost u ratu, koji sada ulazi u petu godinu. Međutim, poslednjih meseci evropske diplomate primećuju promenu u stavu američkih zvaničnika, koji više ne smatraju da Moskva pobeđuje.

„Neće ostvariti ciljeve koje su sebi postavili prvog dana, to je sigurno“, rekao je državni sekretar Marko Rubio tokom saslušanja u Senatu ovog meseca. „Možda čak nikada neće moći vojnim putem da ostvare ni ciljeve koje sada zahtevaju u pregovorima“, dodao je.

Kijev oprezno optimističan

Visoki ukrajinski zvaničnici rekli su za Financial Times da vide znake kako se Tramp sve više priklanja snažnijoj podršci Kijevu i da bi mogao biti spremniji da izvrši pritisak na Rusiju kako bi rat bio okončan. Ipak, ostaju oprezni kada je reč o njegovim obećanjima, podsećajući da ih je i ranije davao bez konkretnih rezultata, kao i da je često pohvalno govorio o Putinu.

Uprkos tome, ukrajinska strana je umereno optimistična nakon sastanaka Volodimira Zelenskog, Donalda Trampa i drugih lidera, na kojima je postignut napredak po pitanju raketa za sistem Patriot i licencirane proizvodnje zapadnog naoružanja.

Jedan ukrajinski zvaničnik rekao je da će mnogo toga zavisiti od daljih razgovora između Rustema Umerova, sekretara ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, i američkih zvaničnika, kako bi se razradili detalji sporazuma.

Prema njegovim rečima, Zelenski i Tramp su tokom večere u francuskom gradu Evijan-le-Ben prošle nedelje dugo razgovarali, a Tramp je tom prilikom rekao da je impresioniran nedavnim „vojnim rezultatima“ Ukrajine.

Nakon sastanka, Zelenski je izjavio da su Tramp i Rubio „prvi put pozitivno odgovorili na pitanje licenci“ za rakete Patriot.

„Svi se slažu da sada imamo sve tehničke mogućnosti potrebne za početak proizvodnje raketa za sisteme Patriot“, rekao je Zelenski. „Ono što je sada potrebno jeste lično odobrenje predsednika Trampa“, dodao je, navodeći da američki lider planira da zatraži od američkih odbrambenih kompanija da pokrenu licenciranu proizvodnju protivvazdušnih raketa u Evropi i Ukrajini.

Putin: Napadi su čin očaja

Čini se da Putinov pokušaj da utiče na Trampa, kada ga je pozvao povodom rođendana nekoliko dana pre samita, nije imao željeni efekat.

„Rusija bi trebalo da postigne sporazum“, rekao je Tramp na samitu G7. „Rusija je izgubila ogroman broj ljudi, kao i Ukrajina“, dodao je, tvrdeći da na obe strane svakog meseca pogine oko 25.000 vojnika.

Evropske prestonice iskoristile su očiglednu promenu u Trampovom stavu, posebno njegovo uverenje da ruska pobeda nije neizbežna, kako bi se založile za snažniju podršku Kijevu.

„Kada je Ukrajina adekvatno snabdevena, može da ostvari značajne rezultate na bojištu. Ruske odbrambene linije nisu neprobojne“, rekao je jedan visoki vojni zvaničnik NATO-a.

Moskva se sve teže nosi sa ukrajinskim tehnološkim napretkom, koji je usporio njene snage na frontu i naneo ozbiljnu štetu infrastrukturi stotinama kilometara unutar ruske teritorije.

Na sastanku sa diplomcima vojne akademije u utorak, Putin je rekao da su ukrajinski napadi čin očaja zbog, kako tvrdi, nezaustavljivog napredovanja ruske vojske.

„Čemu služe ti dronovi i napadi na civilnu infrastrukturu? Da destabilizuju društvo i stvore neizvesnost u vezi sa delovanjem ruskih oružanih snaga“, rekao je Putin.

On je takođe optužio zapadne zemlje da se spremaju za napad na Rusiju i uporedio trenutnu situaciju sa nacističkom invazijom na Sovjetski Savez tokom Drugog svetskog rata. Poručio je da je Rusija spremna da „pravovremeno i adekvatno odgovori na sve spoljne i unutrašnje pretnje“.

Sve veće nezadovoljstvo Moskve

Prema tvrdnjama zapadnih diplomata i osoba uključenih u tajne napore za okončanje rata, rusko nezadovoljstvo Sjedinjenim Državama raste još od prošlog leta.

Rusija je nastavila da podržava mirovni proces pod vođstvom SAD, koji je praktično zaustavljen nakon izbijanja novog sukoba na Bliskom istoku krajem februara.

Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov izjavio je juče da se očekuje poseta Trampovog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa i njegovog zeta Džareda Kušnera Moskvi, nakon što SAD postigne okvirni mirovni sporazum sa Iranom.

Međutim, ruska strana smatra da je Vitkof pogrešno protumačio njihove stavove uoči sastanka Putina i Trampa na Aljasci u avgustu prošle godine. Taj sastanak završio se bez značajnijih rezultata nakon što se pokazalo da su stavovi dve strane mnogo udaljeniji nego što se pretpostavljalo, iako je Bela kuća to negirala.

Iako je Tramp ubrzo nakon toga objavio saopštenje u kojem je odustao od insistiranja na hitnom prekidu vatre i delovao kao da podržava Putinove zahteve za trajnim rešenjem, SAD se od tada vratio na svoju početnu poziciju.

Trampov promenljiv pristup, zajedno sa onim što pojedini krugovi u Moskvi vide kao nepredvidivu diplomatiju Vitkofa i Kušnera, doveo je do toga da Rusija izgubi veru da će joj Tramp pomoći da ostvari maksimalističke ratne ciljeve.

Čini se da je Lavrov upravo na to aludirao kada je rekao:

„Ne želim ni da pomislim da je sastanak na Aljasci, baš kao i delovanje Evrope, bio osmišljen kako bi se kupilo vreme za dalje naoružavanje kijevskog režima. Ali, što je bilo – bilo je“, zaključio je Lavrov.