1
Predsednik Jermenije Nikol Pašinjan nedavno je podgrejao sumnje da odnosi između njegove države i Rusije nisu jaki kao što su nekada bili. On je odbio da potpiše deklaraciju Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), sastavljenu na samitu koji je održan u Jermeniji. Ova organizacija poznata je i kao "Putinov NATO", a čine je mahom bivše sovjetske države, koje je Rusija okupila u savez koji predstavlja pandan Severnoatlantskoj alijansi. Kao razlog, Pašinjan je naveo Putinove propuste prema Jermeniji iz prošlosti, koji će ga sada, kako se čini, koštati i više nego dvostruko.
Naime, na samitu koji je održan prošle nedelje u Jerevanu, članice Organizacije dogovora o zajedničkoj bezbednosti (ODKB), Pašinjan je odbio da potpiše deklaraciju u kojoj se navodi da se napad na jednu članicu ODKB-a tretira kao napad na sve. Upravo se zbog tog pravila, ova organizacija istočnih sovjetskih zemalja smatra konkurentom NATO saveza.
Time bi Jermenija bila dužna da odreaguje na bilo kakav napad na Rusiju, do kog bi moglo da dođe daljom eskalacijom rata sa Ukrajinom.
Kao razlog, Pašinjan je naveo da ga je naljutila činjenica da ODKB nije stao u odbranu Jermenije kada ju je u septembru ponovo napao Azerbejdžan.
Te dve zemlje su već tridesetak godina u sporu i oružanom sukobu oko Nagorno-Karabaha, enklave unutar Azerbejdžana u kojoj većinu stanovništva čine etnički Jermeni. U septembarskim sukobima poginulo je skoro trista ljudi.
„Depresivno je što članstvo Jermenije u ODKB nije sprečilo agresivne akcije Azerbejdžana“, rekao je Pašinjan tokom samita u Jerevanu.
Potez tokom fotografisanja sve je razotkrio
Da je razdor dublji i da se neće sve završiti samo na nepotpisvanju deklaracije svedoče i postupci Pašinjanina nakon same konferencije. Naime, jermenski predsednik se tokom protokolarne foto sesije udaljio od Putina, koji je stajao sa njegove leve strane.
Zatim je uradio nešto što niko nije očekivao. Uputio je molbu francuskom predsedniku Emanuelu Makrona da vodi mirovne pregovore sa Azerbejdžanom. Ukoliko lider Francuske na to pristane, Putin bi čini se potpuno izgubio svog donedavno vernog saveznika. Ruski predsednik je, inače, posredovao između prethodnog dogovora Jermenija i Azerbejdžana.
Šta je ODKB?
Da su Jermenija i Rusije bile u više nego dobrim odnosima potvrđuje članstvo obe države u ODKB. Pored njih, u ovom savezu nalaze se Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan. Ovih šest zemalja je pre tačno 20 godina godine potpisalo ugovor o saradnji. Taj sporazum je sadašnji oblik dobio 2002. godine i sadrži član analogan onom u Severnoatlantskom paktu, koji se tiče zajedničke reacije u slučaju napada na jednu od članica.
Povod za formiranje bio je raspad Varšavskog pakta, koji je predstavljao savez osam socijalističkih država i odgovor Sovjetskog Saveza NATO-u 1991. godine. Manje od godinu dana kasnije, Rusija i pet njenih saveznica potpisale su novi Ugovor o kolektivnoj bezbednosti, koji je stupio na snagu 1994. godine.
Šta Rusiji znači ODKB?
Za Rusiju, ODКB je korisno oruđe kojim održava na okupu svoje saveznike. Organizacija praktično i čuva leđa Putinu, i to u trenucima kada Rusija vodi rat protiv Ukrajine, koji je veći deo sveta oštro osudio.
Takođe, ovim sporazumom Rusija je uspostavila vojne objekte u zemljama članicama. Monpol nad ostalima daje joj i to što Moskva ima pravo veta na sve druge strane baze u regionu. Zauzvrat, članovi ODКB-a imaju koristi od saradnje sa naprednim oružanim snagama Rusije, uključujući obuku i prodaju oružja po sniženoj ceni.
POGLEDAJTE JOŠ:
1
0
1
0
Ambicije ovog saveza počele su da rastu pre nekih desetak godina. ODKB je 2007. pristao da formira mirovne snage od 3.600 pripadnika, a dve godine kasnije uspostavio je snage za brzo reagovanje od 20.000 elitnih trupa koje su uvek u stanju pripravnosti. Savez je takođe sve češće održavao zajedničke vežbe, uključujući seriju visokoprofilnih antiteroristički vežbi prošlog leta i jeseni, kao odgovor na eskalirajući haos u obližnjem Avganistanu.
Prema zvaničnom statutu ODKB-a, organizacija ima ciljeve održavanja mira, međunarodne i regionalne bezbednosti i stabilnosti, zaštite na kolektivnoj osnovi nezavisnosti, teritorijalne celovitosti i suvereniteta zemalja-članica. Prioritet je u primeni opšte prihvaćenih političkih sredstava.
ODKB deluje na očuvanju demokratskog poretka, osnovanog na opšte-priznatim principima međunarodnog prava. Osnovni pravci delatnosti ODKB je razvijanje višestrane političke saradnje, razvijanje i saradnja u vojnoj oblasti, protivdejstvo međunarodnom terorizmu i ekstremizmu, nezakonitoj trgovini narkotika, oružja i drugih sredstava ugrožavanja.
BONUS VIDEO Dan posle Putinovog osvetničkog napada: Širom Ukrajine odzvanjaju sirene za vazdušnu opasnost