0
Prema mišljenju međunarodnih eksperata, numerički obrasci nivoa antitela u krvi i kod „t-ćelija“ ne mogu biti slučajnost. Osim toga, jednostavno je preskočen deo finalne, testne faze.
Pročitaj i:
Zahtevi koji se postavljaju pred vakcinu protiv korone potpuno su jasni: ona mora da bude delotvorna, bezbedna, povoljna i brzo dostupna. Ti osnovni kriterijumi važe, bez izuzetka, za sve istraživače koji na tome rade već mesecima i pod ogromnim pritiskom.
Ogromno je bilo i zgražavanje međunarodne javnosti kada je Rusija sredinom avgusta brže-bolje pustila u promet prvu vakcinu, Sputnjik V – iako skoro uopšte nije klinički testirana i nisu urađene odlučujuće bezbednosne probe, piše DW.
Međutim, sve je više naznaka da su osnovni podaci o vakcini grubo manipulisani. U otvorenom pismu u stručnom časopisu Lancet, preko 40 istraživača iz Evrope, SAD, Kanade, ali i Rusije dovode u pitanje verodostojnost podataka.
Posebno su uočljivi numerički obrasci koji se ponavljaju, a koji su markirani u otvorenom pismu. Iako su različiti ispitanici dobijali potpuno različite forme vakcine, svi su u različitim danima imali egzaktno isti nivo antitela u krvi.
ON THE "RUSSIAN" VACCINE.
With a group of colleagues, I found the data presented in the recent paper on @TheLancet a bit puzzling. We need access to the original data.https://t.co/IMjcOaxns7
— enrico (@bad_scientists) September 8, 2020
Takođem i činjenica da bi vrednost t-ćelija koje se bore protiv SARS-CoV-2 trebalo da bude identična kod svih ispitanika, prema međunarodnim stručnjacima ne može da bude puka slučajnost. Sa statističke tačke gledišta, rezultati su veoma neverovatni i zapravo sve mnogo više liči na manipulaciju – kako je ocenio poznati stručnjak za mikrobiologiju Enriko Buči. „To je kao da bacate kockice i svaki put dobijete potpuno iste brojeve“, izjavio je Buči za „Moskovski tajms“ (Moscow Times).
Serum Gam-COVID-Lyo, koji je upotrebljen u vakcini Sputnjik V je takozvana vektorska vakcina, koja je razvijena na moskovskom Institutu za epidemiologiju Gamaleja. Za takvu vektorsku vakcinu odstranjaju su geni opasnih bolesti, a ostaje je samo neka vrsta transporta virusa, koju medicinari označavaju kao „virusni vektor“. Ti bezopasni vektori sadrže još genetski materijal sa odgovarajućim uputstvom za gradnju, što kod SARS-CoV-2 vakcina odgovara genu korona-virusa.
Telo vakcinisane osobe prepoznaje ubačeni genetski materijal kao strano telo i stvara antitela i specifične t-ćelije protiv ovih antigena. Tako antigen proizvode same ćelije vakcinisane osobe.
Ako se upotrebe poznati vektori, štedi se vreme u kojem se upravo testira njihova bezbednost. Uprkos tome, kod vektorskih vakcina uvek može da dođe do neželjenih dejstava, kada imuni sistem napada vektore.
Konačno ponovo prvi – već sredinom avgusta, samo pola godine nakon izbijanja pandemije, ruski predsednik Putin ponosno je predstavio njegov prestižni korona-objekat.
Rusija bi trebalo da bude prva država koja je predstavila vakcinu protiv korone. Stoga je razume se i uzeto ime „Sputnjik V“, koje treba da podseti na prvi satelit koji je ikada izašao u orbitu. Sa tim „Sputnjik-šokom“ 1957. Sovjetski Savez je tako pokazao celom svetu šta može.
A kako bi se naglasilo poverenje u novu vakcinu, pored 38 osoba na kojima je vakcina testirana, pred uključenim kamerama vakcinisao se i veliki broj zvaničnika i funkcionera – među njima i Putinova ćerka.
Da li su ovi upadljivi numerički obrasci samo slučajnost ili je studija zaista manipulisana – to mogu da razjasne samo sirovi podaci na kojima se studija bazira. Ali, državni Institut Gamaleja do sada nije objavio podatke o vakcini Sputnjik V.
Zbog toga su naučnici objavili otvoreno pismo u časopisu Lancet u kojem zahtevaju i objavljivanje sirovih podataka. U naučnom svetu istraživači imaju pravo da takvom jednom notom – „Note of Concern“ – objave ozbiljnu zabrinutost zbog studije, piše DW.
Iako je finalna faza jednostavno preskočena i iako se množe sumnje zbog manjkavosti podataka, već u decembru bi u Rusiji trebalo da se krene s masovnom vakcinacijom. Prvo bi trebalo da se vakcinišu osobe u sistemski relevantnim zanimanjima – medicinsko osoblje i prosvetni radnici.
Ali da bi se uklonile sumnje u vezi s ruskom vakcinom, neophodno je da nezavisni stručnjaci dobiju uvid u sirove podatke. Stoga je takođe upitno, da li je stručni časopis Lancet imao uvid u sirove podatke u procesu stručne recenzije pre objavljivanja. Ali, Lancet je u svakom slučaju zatražio odgovarajuće saopštenje od autora studije.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
