Putin želi da sa Trampom "podeli svet": Evo kako su zamislili novi svetski poredak, od toga će zavisiti sudbina svih nas

Putin traži veliki dogovor o evropskoj bezbednosti koji bi ostavio Ukrajinu na milost i nemilost Kremlju, oslabio NATO i učvrstio mesto Rusije kao globalne sile. Pred bilo kakvim razgovorima, Kremlj pažljivo procenjuje Trampove poruke, ambicije i ranjivosti, dok ostaje oprezan zbog njegove nepredvidljivosti. Trampove slabosti, prema ruskim analitičarima, uključuju geopolitičku naivnost, kratku pažnju i sklonost da se oslanja na instinkt, a ne na razum. "Tramp namerno ćuti, mislim, jer ne zna," rekao je Konstantin Remčukov, urednik Nezavisne Gazete. "Videli smo njegovu kampanju. On nije dubok mislilac o geopolitičkim stvarima."

Ukrajina - glavno pitanje

Najveće pitanje između dvojice muškaraca biće sukob u Ukrajini, koji je Tramp obećao da će okončati za 24 sata. Ali Putin je postavio stroge uslove za bilo kakav dogovor, uključujući trajno isključivanje Ukrajine iz NATO-a, značajno smanjenje njene vojske i zadržavanje ukrajinske teritorije. Analitičari vide malo nade za mirovni sporazum, s obzirom na Putinovu maksimalističku poziciju i Trampovu opreznost da ne izgleda slabo ako previše popusti Rusiji. Tramp, "kao i svaki svetski lider, želi da pregovara iz pozicije snage. Ne želi da izgleda slabo i ne želi da izgleda kao da se povinuje Putinu," rekao je Džošua Huminski, viši potpredsednik Centra za proučavanje predsedništva i Kongresa, piše Vašington post.

Za sada, signali između Putina i Trampa ne sugerišu odmah novu eru toplijih odnosa. Ruski državni televizijski voditelji emitovali su nage slike Melanije Tramp samo nekoliko dana nakon izbora, smeškajući se dok su razgovarali o povratku prve dame Amerike. Zatim je prošlog meseca Putin upozorio da Tramp "nije bezbedan," u očiglednoj referenci na njegovu moguću atentaciju: "Nažalost, u istoriji Sjedinjenih Država dogodili su se razni incidenti," rekao je. Tramp je, u međuvremenu, likovao nakon što je Putin izgubio svog sirijskog klijenta, Bašara al-Asada, rekavši da je Rusija u "oslabljenom stanju" zbog rata u Ukrajini i posrnule ekonomije. "Ovo je njegovo vreme za delovanje," rekao je, pozivajući Putina da ide na prekid vatre u Ukrajini i mirovne pregovore.

Međutim, postoje mnoga mesta gde se dvojica muškaraca slažu. Putin nema tolerancije za zapadni liberalizam — strane lidere koji mu drže predavanja o ruskoj represiji i univerzalnim vrednostima kao što su ljudska prava. U Trampu vidi sličnog nemilosrdnog cinika. To bi mogla biti prednost dok nastoji da Rusiju oblikuje u globalnu silu u novom multipolarnom svetskom poretku bez vrednosti ljudskih prava, gde globalni giganti dele mapu i trguju suverenitetom slabijih nacija. "Taj pristup vrednostima formirao je ono što Putin najviše mrzi, poredak zasnovan na pravilima, i tako su se naši odnosi pogoršali," rekao je Remčukov. "Tramp u tom pogledu izgleda kao osoba kojoj nije stalo do vrednosti, kojoj nije stalo do ideologije, koja ne propoveda niti grdi o bilo kojem od ovih pitanja. Tramp kaže, nije me briga šta radite interno."

Govoreći nekoliko dana nakon Trampove pobede, Putin je preneo trijumfalno raspoloženje, tvrdeći da je njegov novi poredak skoro ovde. "Pred našim očima, potpuno novi svetski poredak se pojavljuje, za razliku od bilo čega što smo videli ranije," izjavio je, dodajući da je sa starim poretkom zasnovanim na pravilima mrtvim, "u toku žestoka, beskompromisna borba za oblikovanje novog." NATO, rekao je, je "potpuni anahronizam." Povelja UN, koja zabranjuje invazije, stvorena je od strane pobednika i mora se promeniti jer "novi centri moći se pojavljuju." Zapadni liberalizam je "totalitaran u suštini."

Istaknuti ruski pisac Mihail Zigar, koji živi u Sjedinjenim Državama, ali je osuđen u Rusiji u julu zbog svojih kritika rata, rekao je da je Putin izgledao kao da se direktno obraća Trampu kada je rekao da će pre ili kasnije Zapad shvatiti potrebu za "pragmatičnim, trezvenim pristupom, zasnovanim na prilično oštroj, ponekad ciničnoj, ali racionalnoj proceni događaja i sopstvenih sposobnosti." "Jednostavno rečeno, Putin insistira da svaki diktator zaslužuje toleranciju. Svaki režim ima pravo da sprovodi svoje represije," napisao je Zigar u nedavnoj analizi. Ratovi, sugerisao je Putin, su neizbežni. "Moć čini pravo, i ovaj princip takođe funkcioniše. Nacije moraju braniti svoje interese vojno, potvrđujući ih svim potrebnim sredstvima," rekao je Putin, koji je dva dana kasnije upotrebio novu raketu srednjeg dometa nazvanu "orešnik" protiv Ukrajine. Od tada je pretio da će koristiti rakete za uništavanje političkih i vojnih centara odlučivanja u Kijevu.

Kao svog izaslanika za Ukrajinu, Tramp je izabrao penzionisanog general-pukovnika Kita Keloga, koji je tvrdio da je Trampov transakcioni pristup u njegovom prvom mandatu omogućio da "smanji tenzije sa Putinom dok je čvrsto stajao na američkim bezbednosnim interesima."

Ima li mesta za kompromis?

Dok se Putin i Tramp pripremaju za suočavanje, ruski lider je pod vremenskim pritiskom koliko dugo njegova ekonomija pod sankcijama može izdržati rat, ali se kladi da je to duže nego što Ukrajina može izdržati — posebno zato što će, kako Moskva veruje, zapadne isporuke oružja biti prekinute pod Trampom.

"Putin računa na to da će moći da odluči nešto sa Trampom," rekla je Tatjana Stanovaja, viši saradnik u Karnegi centru za Rusiju i Evroaziju, u intervjuu, dodajući da se Putin nadao da će "moći da ubedi Trampa da rat treba da se završi — naravno pod (Putinovim) uslovima." "Ako ne uspe, onda će samo nastaviti da se bori kao i pre," rekla je. "Računa na to da Ukrajina neće moći dugo da se odupre."

Ruski akademik blizak visokim ruskim diplomatama izjavio je da u Kremlju nema raspoloženja za kompromis, s obzirom na to da njihove snage ostvaruju stalan napredak u istočnoj Ukrajini, a niko ne predviđa ekonomski kolaps.

„Rusija je spremna da vodi pregovore, ali pregovore sa pozicije snage, a ne slabosti,“ rekao je on pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme.

Trumpove izjave da može brzo da zaključi sporazum ukazuju na nestrpljenje, zbog čega ruski zvaničnici insistiraju da dogovor reši „osnovne uzroke“ rata, sugerišući da će pokušati da pregovore pretvore u dugačke i komplikovane razgovore o širem evropskom bezbednosnom paktu.

Putinova želja za velikim dogovorom o evropskoj bezbednosnoj arhitekturi prenesena je preko konzervativnog oligarha bliskog Kremlju, Konstantina Malofejeva, koji je ovog meseca u intervjuu za Financial Times u Dubaiju upozorio da će Putin odbaciti bilo kakav Trumpov dogovor ako on ne bude uključivao ne samo Ukrajinu već i Evropu i ceo svet.

Ruski akademik je rekao da bi Moskva mogla da sugeriše spremnost na „fleksibilnost“ u vezi s nekim od svojih teritorijalnih zahteva prema Ukrajini u zamenu za ustupke u pogledu buduće evropske bezbednosne arhitekture.

Putin želi podelu sveta na sfere uticaja

To u suštini znači održavanje samita između Trampa i Putina na kojem bi se dogovorilo deljenje sveta na sfere uticaja, s time da Rusiji pripadne prevlast nad Ukrajinom, Gruzijom i drugim postsovjetskim zemljama koje nisu članice NATO-a. Time bi se ograničila uloga NATO-a i ugrozila bezbednost Evrope.

„Nadam se da Tramp neće upasti u tu zamku, jer će Evropljani to odbaciti, a mislim da će i Ukrajinci,“ rekao je bivši visoki američki diplomata i stručnjak za Rusiju, koji je govorio pod uslovom anonimnosti kako bi ispoštovao pravila američkog istraživačkog centra u kojem radi.

On je dodao da je Putin „uvek želeo da nametne neku vrstu mira između SAD-a i Rusije.“

Tramp bi da razdvoji Rusiju i Kinu

Postoji i ideja, popularna među mnogima u Trampovom krugu, da se naruši savez između Rusije i Kine. U intervjuu iz oktobra s desničarskim komentatorom Takerom Karlsonom, Tramp je rekao da bi morao da „razjedini“ Rusiju i Kinu.

„Ova ideja je popularna kod mnogih ljudi u Trampovom univerzumu, uključujući i one koji su nominovani za njegov tim za nacionalnu bezbednost,“ napisao je Aleksandar Gabujev, direktor Carnegie centra za Rusiju i Evroaziju u Berlinu.

Jedan republikanski savetnik u Kongresu odbacio je ovu „strategiju razdvajanja“ kao rusku propagandu usmerenu ka tome da ubedi Zapad da ublaži svoj stav prema Putinu. „To je obično šifra za ljude koji žele da budu popustljivi prema Rusiji, a možda ih čak i nije briga za Kinu,“ rekao je.

Rusija zavisi od Kine za trgovinu, a Putin i kineski predsednik Si Đinping znaju da će Tramp biti na vlasti samo četiri godine.

Prema Gabujevu, svaki Trampov pokušaj da oslabi veze između Moskve i Pekinga neće uspeti, s obzirom na „lični odnos između dvojice autokrata, njihovo zajedničko nepoverenje prema Vašingtonu i njihovu nadu da će postati moćniji u svetu koji se sve više okreće multipolarnosti – na štetu Sjedinjenih Država.“