Zapadne zemlje već vrše pritisak na sve države članice UN uoči zasedanja Generalne skupštine o referendumima o oslobođenim teritorijama, izjavio je danas stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja.

On je to rekao pre glasanja o nacrtu rezolucije koji su inicirale SAD, kojom se osuđuju referendumi u samoproglašenim Luganskoj Narodnoj Republici i Donjeckoj Narodnoj Republici i Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, a nakon njihovog pristupanja Rusiji.

Ambasadorka SAD Linda Tomas-Grinfild izjavila je danas pred glasanje o nacrtu rezolucije Saveta bezbednosti UN koji su inicirale SAD i Albanija, a koja osuđuje referendume u samoproglašenim DNR i LNR, u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti o pristupanju Rusiji, da će je, u slučaju ruskog veta, SAD i Albanija ići pred Generalnu skupštinu.

Generalna skupština ima 193 članice i u njoj nema veta, podsetila je Tomas-Grinfild i dodala da će to pokazati da je svet i dalje na strani suvereniteta i zaštite teritorijalnog integriteta.

SAD ne veruju da je bilo koja članica NATO umešana u incident s curenjem na gasovodima Severni tok 1 i 2 koji vode od Rusije do Evrope, izjavio je danas američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven.

"Ne verujemo da je ovo delo bilo kog saveznika u okviru NATO", rekao je Saliven novinarima u Beloj kući.

Rusija je za curenja okrivila Zapad, dok države članice EU veruju da je reč o sabotaži.

Rusija je u petak upotrebila veto da spreči usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti kojom se osuđuje aneksija četiri ukrajinska regiona, dok su Kina i još tri zemlje članice bile uzdržane.

The UN Security Council voted on a draft resolution that condemned the Russian annexation of four occupied regions in #Ukraine

In favour: 10

Abstentions: 4 (China, Brazil, India, Gabon)

Against: Russia (Veto)

The resolution was not adopted. pic.twitter.com/Wzshw1yVP5

— UN News (@UN_News_Centre) September 30, 2022

Predsednik SAD Džozef Bajden izjavio je u Vašingtonu da Amerika i njeni saveznici neće biti zastrašeni pretnjama ruskog predsednika Vladimira Putina, i poručio Putinu da će SAD "braniti svaki pedalj teritorije NATO", javlja američki CNN.

On the same day that President Zelensky signed Ukraine's application to NATO, Joe Biden declares "America is fully prepared with our NATO allies to defend every inch of NATO territory." pic.twitter.com/OXQ5wgGXSB

— Daily Caller (@DailyCaller) September 30, 2022

Predsednik Francuske Emanuel Makron osudio je današnju odluku Rusije da pripoji četiri oblasti Ukrajine, nazvao taj postupak "ilegalnom" i okarakterisao ga kao "ozbiljno kršenje međunarodnog prava i ukrajinskog suvereniteta", javlja CNN.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je danas da će Rusija „pobediti” u sukobu sa Ukrajinom, na mitingu održanom na Crvenom trgu u centru Moskve u čast pripajanja četiri ukrajinske teritorije. "Mi ćemo pobediti!" rekao je ruski predsednik, što je ispraćeno aplauzom na desetine hiljada njegovih pristalica, od kojih su mnogi nosili ruske zastave.

NOW - Crowd chants "Russia, Russia, Russia" in Moscow's Red Square as Putin makes an appearance. pic.twitter.com/kOajlHOsDV

— Disclose.tv (@disclosetv) September 30, 2022

Postavljeno je nekoliko velikih ekrana i moćan razglas kako bi okupljeni mogli da prate govor ruskog predsednika i nastup poznatih ruskih muzičara. „Sada smo jači jer smo ujedinjeni“, rekao je Putin sa mikrofonom u ruci.

Right now in Red Square #Moscow #Russia pic.twitter.com/oX1ng7nb8M

— stellasevas (@SgforgoodStella) September 30, 2022

Lideri zapadnih zemalja kolektivno, poput Evropskog saveta, ali i pojedinačno, osudili su rusku aneksiju četiri okupirana ukrajinska regiona. Ukrajina je zvanično zatražila prijem u NATO, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je Kijev spreman da razgovara sa Rusijom, ali ne dok je Putin njen predsednik.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da NATO neće priznati rusku aneksiju i preuzimanje 15 otsto od ukrainske teritorije.

Šef Alijanse smatra da je Rusija narušila međunarodne zakone, da je aneksija nelegalna i nema legitimitet, rekao je on.

On je dodao da je ovo najozbiljnija eskalacija od početka rata.

Detonacije koje su izazvale curenje gasovoda Severni tok 1 i 2 u Baltičko more bile su snažne kao da je aktivirano nekoliko stotina kilograma TNT-a, prenosi AFP. Ovo su izjave iz zajedničkog izveštaja koji su Norveška i Danska danas podnele Savetu bezbednosti UN.

#BREAKING Nord Stream leaks in Baltic Sea due to blasts equal to 'several hundred kilos' of TNT explosive: Danish-Swedish report to UN pic.twitter.com/l1mThrAP1z

— AFP News Agency (@AFP) September 30, 2022

U Rusiji će jesenja regrutacija početi mesec dana kasnije nego što je uobičajeno, od 1. novembra, a 120.000 ljudi biće pozvano na regrutaciju, objavljeno je danas u dekretu ruskog predsednika Vladimira Putina na zvaničnom portalu, preneo je TAŠ.

U dokumentu se navodi da će regrutacija građana Ruske Federacije od 18 do 27 godina starosti biti sprovedena od 1. novembra do 31. decembra i da će obuhvatiti 120.000 ljudi koji nisu u rezervnom sastavu i sposobni su za služenje vojnog roka.

Ruski ambasador u Londonu Andrej Kelin izjavio je da mu je britansko ministarstvo inostranih poslova danas izrazilo protest zbog aneksije četiri ukrajinska regiona i da je uputilo zahtev ruskim trupama da se bezuslovno povuku iz tih regiona i sa Krima.

Velika Britanija i dalje smatra da su Lugansk, Donjeck, Herson i Zaporožje delovi Ukrajine i traži od Rusije da se hitno vrati u okvire međunarodnog prava, uključujući povelju Ujedinjenih nacija, završni akt iz Helsinkija i memorandum iz Budimpešte, preneo je Kelin, a izvestio TAS S.

Ruski ambasador je dodao da je on u britanskom ministarstvu inostranih poslova objasnio poziciju Rusije.

Ruski predsednik Vladimir Putin zasad ne planira da poseti četiri ukrajinske oblasti koje je Moskva pripojila dok traje vojni sukob s Kijevom, rekao je portparol Kremlja.

"Zasad ne jer sada ima puno posla, ali će se to sigurno dogoditi nakon nekog vremena", rekao je Dmitrij Peskov odgovarajući na pitanje o mogućnosti takve posete, prenose ruske novinske agencije.

Predsednik Češke Miloš Zeman oštro je osudio rusku aneksiju nekoliko oblasti u Ukrajini.

“To je krađa ukrajinske teritorije koja ne sme da se prizna a da je Rusija izvršila zločin protiv mira," preneo je reagovanje Zemana njegov portparol Jirži Ovčaček.

Slovačka bi mogla da obustavi isporuke električne energije drugim zemljama Evropske unije ako ne dobije dodatnu pomoć da se izbori sa rastućim cenama energije, upozorio je danas premiejr Eduard Heger i ocenio da mere o kojima se do sada dogovorio blok ne idu dovoljno daleko.

Problem za Slovačku je, kako je naveo, to što je njen glavni proizvođač prodao unapred električnu eneregiju za iduću godinu po cenama znatno nižim od sadašnjih, pa slovački distributeri i kupci sada moraju da kupuju struju po višestruko višoj ceni.

„Ako nam ne pomognete finansijski, mi nećemo dozvoliti (ekonomski) kolaps, stoga imamo plan B - struja proizvedena u Slovačkoj neće otići zemaljma koje su je unapred kupile, već ćemo je dati našim građanima, našim preduzećima“, poručio je.

Američki predsednik Džozef Bajden osudio je rusku aneksiju četiri ukrajinska regiona. 

SAD su uvele novi krug sankcija Rusiji, nakon što je Vladimir Putin potpisao sporazume o pripajanju okupiranih regiona Ukrajine Rusiji.

Više od 1.000 ljudi i firmi povezanih sa ruskom invazijom na Ukrajinu uključeno je u novi paket sankcija, uključujući guvernera Centralne banke i porodice članova Saveta za nacionalnu bezbednost.

 

Odgovarajući na navode Vladimira Putina da Kijev mora da obustavi vatru i sedne za pregovarački sto, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da to mora biti obavljeno sa drugim predsednikom Rusije. 

"Ukrajina je bila i ostala lider u pregovaračkim naporima. Naša država je uvek nudila Rusiji da se postigne dogovor o suživotu pod jednakim, poštenim, pristojnim i poštenim uslovima. Očigledno je da je sa ovim ruskim predsednikom to nemoguće. Stoga smo spremni za dijalog sa Rusijom, ali već sa drugim predsednikom", poručio je Zelenski.

Ruski predsednik Vladimir Putin olakšao je proceduru dodeljivanja državljanstva stranim državljanima koji se priključe vojnim snagama Rusije. 

#BREAKING President Putin eases citizenship for foreigners who join Russian army: decree pic.twitter.com/U1JY0FyvOa

— AFP News Agency (@AFP) September 30, 2022

Zelensky response: He says Ukraine is de facto part of NATO alliance. “Today, Ukraine is applying to make it de jure… We are taking our decisive step by signing Ukraine's application for accelerated accession to NATO.” pic.twitter.com/8Bb8G8xnaF

— Christopher Miller (@ChristopherJM) September 30, 2022

Tokom današnjeg govora na ceremoniji pripajanja ukrajinske teritorije, Vladimir Putin je po prvi put poslao jasnu poruku Kijevu.

„Otvoreni smo za pregovore i rekli smo to puno puta. Ali, ukrajinske vlasti moraju poštovati volju naroda“, rekao je Putin misleći na referendume održane prošle nedelje u okupiranim regionima.

Putin je sa proruskim liderima potpisao ukaze o pripajanju Rusiji, čime je 15 odsto ukrajinske teritorije anektirano. 

Proruski lideri četiri ukrajinske regije upravo potpisuju ukaz o pripajanju Rusiji. 

"Zapad sad štampa novac, ali tim novcem se ne može ni nahraniti, ni ugrejati. Trebaju im hrana i energenti. Moraće da jedu i tuširaju se manje, ali i da se toplo obuku", rekao je Putin.

Lider Čečenije Ramzan Kadirov zaplakao je tokom govora Vladimira Putina. 

Putin je istakao da Rusija sada ima četiri nove teritorije, misleći na Herson, Zaporožje, Donjeck i Lugansk.

On je poručio da će ih braniti svim silama, a tamošnjim stanovnicima da su i zvanično deo Rusije. 

U svom govoru, Vladimir Putin je pozvao Kijev da hitno obustavi vatru i vrati se pregovorima.

"Vatra se rasplamsava još od 2014. godine, sada vas pozivam da stanete i da se vratite za pregovarački sto". 

U Kremlju je održan minut ćutanja za sve poginule u Donbasu, na zahtev Vladimira Putina.