1
Psihološkinja Anđela Novaković izjavila je da Aco Martinović, koji je na Cetinju ubio 12 osoba, među kojima i dvoje dece, nije bio nikakav „medicinski fenomen“, kako je to tvrdio premijer Crne Gore Milojko Spajić.
„Od Ministarstva unutrašnjih poslova saznali smo da počinilac nije bio bezbednosno interesantan za njih, dok ga je premijer opisao kao ‘medicinski fenomen’. Važno je naglasiti da osoba sa poremećajem ličnosti nije medicinski fenomen, niti poremećaj ličnosti, ili bilo koji mentalni poremećaj, sam po sebi znači da će ovakvi događaji nastupiti. Međutim, kada se takvoj strukturi ličnosti dodaju prethodno nasilničko ponašanje, kaznena evidencija za nelegalno posedovanje oružja i sklonost ka zloupotrebi alkohola, rizik za ovakve incidente značajno raste“, rekla je Novakovićeva agenciji Beta.
Spajić je na konferenciji za medije ponovio da je Martinović bio „medicinski fenomen“, iako je nakon masakra počinio samoubistvo.
PROČITAJTE JOŠ:
Novakovićeva je istakla da je Martinović ranije kažnjavan zbog porodičnog nasilja i nelegalnog posedovanja oružja, što može ukazivati na određene obrasce u njegovom ponašanju.
„Osoba sa ovakvom prošlošću često može imati naglašen osećaj sopstvene važnosti, grandioznosti i želju za kontrolom. Često nedostaje sposobnost da uvaži osećanja drugih i pokazuje sklonost brzim, nekontrolisanim emocionalnim reakcijama. Generalno, ovakve osobe imaju slabiju kontrolu impulsa i nisku toleranciju na frustraciju“, objasnila je Novakovićeva.
Ona je dodala da prisustvo psihijatrijske dijagnoze nije jedini faktor rizika. „Istraživanja pokazuju da oko 20% osoba koje su počinile masovna ubistva ima dijagnostikovan mentalni poremećaj. S druge strane, čak 80% njih ima prethodnu istoriju nasilnih krivičnih dela, pri čemu je 70% kažnjavano za porodično nasilje“, kazala je, pišu Vijesti.
Na pitanje o psihološkom kontekstu ubistava bliskih rođaka i prijatelja, uključujući decu, Novakovićeva je istakla da se takvi postupci mogu razumeti kroz poremećaj mišljenja i afekta.
„Pretpostavka je da počinilac u tom trenutku nije imao subjektivni doživljaj da radi nešto pogrešno. U svojoj izmenjenoj realnosti, smatrao je da su njegovi postupci ispravni i opravdani“, kazala je.
Dodala je da ovakva stanja zahtevaju hitnu medicinsku reakciju, koja je u ovom slučaju izostala. „Važno je napomenuti da ovakva stanja mogu nastati naglo, kao posledica unutrašnje ili spoljašnje traume, a zloupotreba alkohola može dodatno doprineti njihovom razvoju“, rekla je.
Prema informacijama, Martinović je u novembru 2022. godine, nakon antisocijalnog ponašanja, bio predat Ministarstvu zdravlja, ali nije hospitalizovan. Psihijatrijski pregled nije ukazao na neposrednu opasnost, već mu je propisana terapija.
„Psihijatar prilikom prvog pregleda procenjuje mentalno stanje pacijenta, postavlja dijagnozu i izrađuje plan terapije. U konkretnom slučaju, počinilac je samo jednom bio na pregledu u pratnji policije. Tada je dobio terapiju, ali nije upućen na hospitalno lečenje“, rekla je Novakovićeva.
Dodala je da Zakon o zaštiti mentalno obolelih ne dozvoljava prisilno zadržavanje ako nema dokaza da osoba ugrožava sebe ili druge.
„Pretpostavlja se da počinilac tokom procene nije pokazivao znake psihotičnosti niti je procenjeno da je opasan. Psihijatar je prepisao terapiju i napravio plan lečenja, ali nije mogao da predvidi da li će pacijent terapiju redovno uzimati“, zaključila je Novakovićeva.
