Protesti protiv Trampa zahvatili svih 50 država: Milioni ljudi na ulicama

U subotu su demonstranti ispunili više od 3.300 lokacija u svih 50 američkih saveznih država, u okviru pokreta „No Kings“ („Bez kraljeva“), koji je opisan kao nenasilni otpor onome što organizatori vide kao autoritarno upravljanje iz Bele kuće. Istovremeno, protesti su održani i u najmanje 15 zemalja, od Evrope do Azije i Australije, čime je ovaj talas nezadovoljstva dobio globalni karakter.

Rekordna mobilizacija širom Amerike

Od velikih metropola do malih gradova i konzervativnih sredina, građani su izašli na ulice u broju koji organizatori nazivaju najvećim do sada. Ovaj treći veliki talas protesta pokreta „No Kings“ nadmašuje prethodne, uključujući i oktobarske demonstracije koje su okupile oko sedam miliona ljudi.

Hiljade skupova održane su širom zemlje, dok su u Minesoti, na jednom od centralnih događaja, desetine hiljada ljudi ispunile prostor oko državnog Kapitola. Organizatori tvrde da je reč o najvećem protestu u istoriji te savezne države.

Ono što posebno izdvaja ove proteste jeste njihova rasprostranjenost, demonstracije nisu ograničene samo na liberalne urbane centre, već su zahvatile i tradicionalno republikanske oblasti, gde su građani takođe izrazili nezadovoljstvo.

„Nije u pitanju jedna stvar“

Za razliku od ranijih protesta fokusiranih na pojedina pitanja, ovaj talas nezadovoljstva nema jednu centralnu temu. Umesto toga, okupljeni ukazuju na čitav niz problema – od rata sa Iranom i imigracione politike, do ekonomskih pritisaka i ograničavanja prava.

„U pitanju je sve“, rekla je jedna učesnica protesta iz države Njujork, objašnjavajući zašto je prvi put izašla na ulicu, čak i sa malim detetom.

Među glavnim zamerkama demonstranata nalaze se pooštrene mere prema imigrantima, ukidanje prava na abortus, rast cena osnovnih životnih namirnica i energenata, kao i nova vojna intervencija na Bliskom istoku.

Rat sa Iranom i ekonomski pritisci

Sukob sa Iranom, koji je već odneo živote američkih vojnika i ranio stotine, predstavlja jedno od ključnih pitanja koje pokreće proteste. Mnogi učesnici smatraju da je reč o još jednom „nepotrebnom ratu“ koji dodatno opterećuje građane.

Istovremeno, rast cena goriva, hrane i stanovanja dodatno pojačava nezadovoljstvo. Trampove carine, kako tvrde demonstranti, povećale su troškove gotovo svih proizvoda, od automobila i telefona do kućnih aparata.

„Ljudi ne mogu da priušte osnovne stvari, dok se novac troši na ratove“, poruka je koja se ponavljala na brojnim skupovima.

Pad podrške i pucanje baze

Protesti dolaze u trenutku kada rejting Donalda Trampa beleži pad, a čak i delovi njegove tradicionalne baze počinju da izražavaju nezadovoljstvo. Predsednik koji je obećavao kraj ratova sada se suočava sa kritikama zbog pokretanja novog sukoba.

Ipak, iz republikanskih redova stižu i oštre reakcije, pojedini političari i sam Tramp nazvali su proteste „besmislenim“ i učesnike „radikalnim“.

Strah, ali i odlučnost građana

Atmosfera na protestima bila je mešavina besa, straha i odlučnosti. Neki demonstranti priznaju da se plaše da javno istupe, posebno oni zaposleni u državnim institucijama, ali ističu da su ih aktuelna dešavanja naterala da ipak izađu na ulice.

Drugi ukazuju na posledice imigracione politike, tvrdeći da se čitave zajednice povlače u strah zbog akcija federalnih službi.

„Ranije sam se plašila da ću izgubiti posao. Sada me je strah od onoga u šta se zemlja pretvara“, rekla je jedna učesnica protesta u Vašingtonu.

Globalni pokret otpora

Protesti su istovremeno održani i u brojnim svetskim metropolama – Rimu, Parizu, Madridu, Amsterdamu, Sidneju i Tokiju, gde su građani izrazili zabrinutost da bi sukob sa Iranom mogao da preraste u širi međunarodni konflikt.

Time je pokret „No Kings“ prerastao nacionalne okvire i postao simbol šireg otpora autoritarnim tendencijama i ratnoj politici.

„Demokratija je živa“

Uprkos političkim podelama i neizvesnim efektima protesta, učesnici ističu da sama masovnost okupljanja predstavlja dokaz da demokratski duh nije nestao.

„Možda deluje kao da ništa ne menja, ali pokazuje da ljudi nisu odustali“, poručuju demonstranti.

Dok se protesti nastavljaju i šire, jedna poruka odzvanja ulicama širom sveta, a to je da građani odbijaju da prihvate vlast koja, kako kažu, vlada poput „kraljeva“, i zahtevaju sistem u kojem se njihov glas zaista čuje.