Procurio tajni dokument iz Pentagona: Evo šta će SAD raditi u slučaju da Evropa bude napadnuta

Vašington post je otkrio da su neki delovi dokumenta doslovno iskopirani iz priručnika konzervativne fondacije Heritidž koja stoji iza kontroverznog Projekta 2025. Deo o Rusiji najzanimljiviji je iz evropske perspektive, s obzirom da reflektuje izjave koje je američki predsednik Donald Tramp plasirao nakon povratka u Belu kuću. Dok je Bajdenova vlada naglašavala važnost savezništava u borbi protiv Rusije, u Hegsetovim smernicama SAD više nisu u prvom redu onih koji moraju da vode računa o pretnji Moskve.

"NATO mora da preuzme daleko veću podelu tereta jer SAD neće moći da obezbede snage čiji su prioriteti usmereni negde drugde", stoji u memorandumu.

Izričito se navodi da će Amerika podržati Evropu nuklearnim odvraćanjem Rusije, ali da NATO "ne bi trebalo da računa na američke snage koje su potrebne za odbranu domovine ili misije odvraćanja Kine", prenosi "Jutarnji list".

"Značajnija podela tereta na evropske zemlje osiguraće da NATO može pouzdano da odvrati ili porazi rusku agresiju čak i ako odvraćanje ne uspe, a SAD su već uključene u primarni sukob u drugom regionu", dodaje se.

Dokument predviđa da će Pentagon "preuzeti rizik na drugim pozornicama" i vršiti pritisak na saveznike u Evropi, na Bliskom istoku i u istočnoj Aziji kako bi potrošili više na odbranu i preuzeli glavninu uloge odvraćanja od pretnji iz Rusije, Irana i Severne Koreje.

"Post" saznaje da su smernice na devet stranica već dostavljene kongresnim odborima za nacionalnu bezbednost, kao i da su ih republikanci i demokrate doživeli kao "zbunjujuće".

Dok Hegset očekuje povlačenje vojne prisutnosti u većem delu sveta, uključujući i Bliski istok, paralelno se odvijaju demonstracija vatrene moći i vazdušni napadi na Hute u Jemenu. Tramp usput upozorava Iran da ih smatra "potpuno odgovornim" za podršku Hutima te poručuje da Vašington "neće biti nimalo ljubazan oko toga".

Štaviše, portparol Pentagona Šon Parnel je prošle nedelje takav stav prema Iranu protumačio kao ispravljanje Bajdenovih grešaka. Tvrdio je da je bivši predsednik "ohrabrio američke neprijatelje i Iranu otključao milijarde zamrznutih sredstava". Istovremeno, Hegsetov memorandum, koji je zvaničnicima Ministarstva odbrane distribuisan sredinom marta, Iran uopšte ne smatra prioritetom.

"Želimo da budemo svuda i nigde"

Umesto toga, na vrhu liste nalazi se Kina. Dokument naglašava da SAD moraju da se pripreme za potencijalni rat sa Pekingom, ali da se i "odbrane od pretnji u bliskom inostranstvu", što uključuje Grenland i Panamski kanal, odnosno "Trampove fiksacije", kako ih naziva "Post".

Tramp je u petak poručio da SAD "moraju da imaju Grenland" i da "ne mogu bez njega", čime je eskalirao napetosti s Danskom.

Kad je reč o Kini, ističe se nužnost odvraćanja te zemlje od zauzimanja Tajvana. Potencijalna invazija, stoji u dokumentu, bio bi scenario koji bi dobio prioritet u odnosu na sve druge opasnosti i preusmerio bi američke vojne resurse prema Indopacifičkom regionu. Novinari "Posta" razgovarali su sa pomoćnikom iz Kongresa koji je video memorandum i opisao ga kao "nedosledan".

- U smernicama postoji očita napetost između onoga da "želimo američku snagu i vojnu dominaciju u svetu" i onoga da "želimo da budemo svuda, ali ali ne želimo da budemo nigde". Biće im teško da osmisle jasnu strategiju - rekao je on.

On je rekao da je osoblju Kapitol hila "bilo jasno" da je dokument pod uticajem konzervativnog tink-tanka i uticajne desničarske fondacije Heritidž koja je lani objavila priručnik od 900 stranica za buduću Trampovu vladu.

Iako je Tramp tokom predsedničke kampanje negirao da će mu plan Heritidža biti nacrt za drugi mandat, veći deo Hegsetovih smernica doslovno je prepisan iz navedenog priručnika. One uključuju povećanje vojne prisutnosti putem podmornica, bombardera, bespilotnih brodova i specijalnih jedinica kopnene vojske i marinaca.

Hegset je nedavno bio u poseti pacifičkom regionu kako bi naglasio prioritete protiv Kine, a pripadnicima vojske u Guamu rekao je da su oni udarna snaga za američke vojne operacije. Novinari su ga od stupanja na dužnost nekoliko puta direktno pitali da li će SAD dopustiti Pekingu da silom preuzme Tajvan, ali je on izbegavao da pruži konkretan odgovor.