0
Evropska unija neće pomoći Podgorici da vrati kineski kredit od milijardu evra koji stiže na naplatu. Time Crna Gora postaje prva evropska žrtva "kineske dužničke diplomatije", piše Frankfurter algemajne cajtung. Ove vest je obišla region, a sada se postavlja novo pitanje - da li možda Crnoj Gori preti bankrot zbog duga Kini.
PROČITAJTE JOŠ:
„Milijardu evra kredita je mnogo novca. Posebno kada zemlja ima godišnji BDP od četiri milijarde“, piše Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) o dužničkoj klopki koja se zatvara oko Crne Gore.
Ovu temu je za portal Nova.rs prokomentarisao glavni i odgovorni urednik „Vijesti“ Srdan Kosović.
„Mislim da postoje različite interpretacije onoga što Vlada Crne Gore očekuje od EU. Ne verujem da je Vlada zatražila otplatu duga, već pomoć različitim finansijskim mehanizmima, da se taj dug refinansira, odnosno da EU da kredit Crnoj Gori po povoljnijim uslovima, koji između ostalog ne bih predviđao da u slučaju toga da se dug ne vraća da Crna Gora gubi deo teritorije. Između ostalog, sada je u slučaju arbitraže, nadležan sud u Pekingu, što Crnu Goru jasno stavlja u nepovoljan položaj.
Po ugovoru, u slučaju da Crna Gora ne vrati dug, Kina bi mogla, kao što smo imali primera u nekim drugim državama u Africi i Aziji, da zahteva deo teritorije. U javnosti se spekuliše da bi Kina najverovatnije bila zainteresovana za luku Bar i videli smo i da su iz Evropskog parlamenta povlačene neke paralele kada je ta tema u pitanju na nivou Crne Gore i Grčke glede položaja Kine u luci Pirej. Zato imamo pozive iz EU da se razmotri način na koji EU može da interveniše, politčki pre svega kada je to u pitanju i pomogne Crnoj Gori.
U prilog tome ide i citat zvaničnika EU za Fajnenšal tajms koji je rekao da je „EU je voljna da pomogne, ali neće biti lako naći finansijske mehanizme da se pomogne, jer je pre svega auto-put pri kraju, a ni sam auto-put nije po EU standardima“, rekao je za naš portal glavni i odgovorni urednik „Vijesti“ Srdan Kosović.
Tražili pomoć od Brisela
Zvanična Podgorica je sada tražila pomoć Brisela kako bi otplatila kredit koji je prethodna vlast 2014. godine uzela od Kine za deonicu autoputa. U Briselu su saopštili da ne finansiraju kredite trećih država, ali da mogu da ponude povoljne kredite za druge deonice druma.
Autoput od Bara do granice sa Srbijom trebalo bi da ima 177 kilometara. Prema Međunarodnom monetarnom fondu, već deo od Podgorice do Kolašina košta milijardu evra, a ostalo bi moglo da bude još skuplje.
Prema pisanju frankfurtskog lista, korona je „urušila“ ekonomiju male balkanske države koje zavisi od turizma. Za ovu godinu Svetska banka očekuje tri odsto rasta, prenosi Dojče vele.
Sredinom godine dolaze prve rate na naplatu
Sredinom godine dolaze na naplatu prve rate kredita kineske Eksim banke sa kamatom od dva odsto.
„Izgleda da je u vidu Crne Gore jedna evropska država postala žrtva kineske dužničke diplomatije koja nastaje oko Novog puta svile“, piše FAZ.
„To nije iznenađenje“, kaže Sebastijan Horn, istraživač Instituta za svetsku privredu na Univerzitetu u nemačkom Kilu. „Autoput koji je finansirala i gradila Kina od početka je imao nerealnu procenu isplativosti i premašivao je sposobnost zemlje da se zaduži“, dodaje Horn za FAZ.
Ovaj stručnjak podseća da je niz zemalja prethodnih meseci potražio finansijsku podršku u međunarodnim organizacijama zbog dugova prema Kini. Među njima su Ekvador, Kenija, Etiopija i Pakistan.
Mario Holcner, šef bečkog trusta mozgova WIIW koji se baci istočnom Evropom, podseća da je Kina kao zalog rezervisala sebi crnogorsko zemljište, ukoliko kredit ne bude vraćen, prenosi Dojče vele.
„Evropska unija naravno ima mogućnost da dugoročno veže Crnu Goru za sebe ukoliko finansijski podrži zemlju“, prenosi FAZ Holcnerove reči.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
