Ubrzo nakon poplava u Rusiji, Sibir su zahvatili požari. Iako polarne oblasti obično ne povezujemo sa požarima, hiljade šumskih požara svake godine proguta široka prostranstva Rusije, uništavajući šume i pokrivajući region dimom. Ovi masovni požari nastali su usred rekordno visokih temepratura, atipičnih za ovu oblast.
Pročitajte još:
Na njihovo izazivanje uticali su brojni faktori, a još masovnije su posledice koje bi oni mogli da izazovu, prenosi Spektrum Njuz.
Abnormalno visoke temperature
Poslednjih godina Rusija beleži visoke temperature koje mnogi naučnici smatraju jasnim rezultatom klimatskih promena. Vruće vreme prouzrokovalo je otapanje permafrosta i podstaklo sve veći broj požara.
Ogromna oblast Saha-Jakutija u Sibiru imala je dugo, toplo i suvo leto sa temperaturama koje su dostizale i do 39 stepeni Celzijusa i postavljale rekorde nekoliko dana. Toplotni talas pomogao je podsticanju stotine požara, u kojima je do sada izgorelo više od 1,5 miliona hektara zemlje, čineći ga najgore pogođenim regionom u Rusiji.
Požari su zasula gradove i mesta Jakutije gustim dimom, primoravajući vlasti da nakratko obustavi letove na aerodromu glavnog grada regije. Ministarstvo odbrane rasporedilo je transportne avione i helikoptere koji su gasili požar.
Ne postoji služba koja bi uočila rani požar
S obzirom na to da je tlo Rusije prekriveno hiljadama hektara šuma, nadgledanje ovih površina predsatvalja težak i mukotrpan zadatak. Uz to je 2007. godine Vlada Rusije je rasformirsala saveznu mrežu za uočavanje požara avionima i njena imovina je predata regionalnim vlastima.
Vlada je kasnije povukla odluku i ponovo uspostavila saveznu agenciju zaduženu za nadgledanje šuma iz vazduha. Međutim, njeni resursi ostali su ograničeni, što je otežalo istraživanje masivnih šuma Sibira i Dalekog istoka.
„Kontorlisane opekotine“ ipak to nisu
Iako su neke požare izazvale munje, stručnjaci procenjuju da je njih više od 70 odsto prouzrokovao čovek, neopreznim bacanjem cigareta, logorskim vatrama, ali i drugim uzrocima.
Naime, vlast redovno sprovodi kontrolisane opekotine, paleći vatru kako bi se otvorio put novoj vegetaciji ili sprečili eventualni neplanirani šumski požari goriva.
Posmatrači kažu da se namernim opekotinama često loše upravlja, a ponekad oni izazovu velike plamene umesto da ih uguše.
I Poljoprivrednici koriste istu tehniku za sagorevanje trave i malog drveća na poljoprivrednom zemljištu, što takođe često izmiče kontroli.
Česti i namerno izazvani požari
Aktivisti i stručnjaci kažu da se požari često namerno podmeću kako bi se prikrili dokazi o ilegalnoj drvnoj građi ili kako bi se stvorila nova mesta za seču drveta pod lažnim izgovorom čišćenja spaljenih područja.
Aktivisti u Sibiru i na Dalekom istoku tvrde da je uzrok podmetanja požara snažna potražnjoa za drvetom na kolosalnom kineskom tržištu i traže su potpunu zabranu izvoza ove vrste drveta u Kinu.
Zvaničnici su prepoznali problem i obavezali se da će pojačati nadzor, ali ruska teritorija i regulatorne rupe otežavaju zaustavljanje ilegalnih aktivnosti.
Kritičari krive šumski zakon iz 2007. godine koji je regionalnim vlastima i preduzećima dao kontrolu nad šumskim zemljištem, nagrizajući centralizovano nadgledanje, podstakao korupciju i doprineo ilegalnoj praksi seče drveća.
Ponekad se požari ni ne gase
Ruski zakon dozvoljava vlastima da ne gase požar u određenim oblastima ako se smatra da potencijalna šteta ne vredi troškove njegovog suzbijanja.
Kritičari već dugo napadaju tu odredbu, tvrdeći da ona podstiče neaktivnost vlasti i usporava napore u gašenju požara, tako da požar koji je mogao biti ugašen uz relativno male troškove često može nekontrolisano da gori.
„Na kraju će je ipak morati da ga gase, ali šteta i troškovi su neuporedivi“, rekao je jedan od aktivista.
Dugoročne posledice
Pored uništavanja drveća, šumski požari takođe ubijaju divlje životinje i predstavljaju opasnost po ljudsko zdravlje zagađujući vazduh.
Emisije ugljenika iz požara i uništavanje šuma, koje su glavni izvor kiseonika, takođe doprinose globalnom zagrevanju i njegovom potencijalno katastrofalnom uticaju.
Ovogodišnji požari u Sibiru već su emitovali više ugljenika od onih prethodnih godina, prema Marku Paringtonu, naučniku Evropskog centra za vremenske prognoze srednjeg dometa.
Naglašava i da su požari treseta uobičajeni u Sibiru i mnogim drugim ruskim regionima posebno štetni u pogledu emisija, jer treset apsorbuje ugljenik već desetinama hiljada godina.
„Tada pušta sav taj ugljenik nazad u atmosferu“, rekao je.
Obećavajući da će se pridržavati Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, ruski zvaničnici često podvlače ključnu ulogu koju imaju njihove šume u usporavanju globalnog zagrevanja.
Međutim, redovni požari imaju suprotan efekat, dramatično povećavajući emisiju ugljenika.
„Ističu da su ogromne površine prekrivene šumama, ali zanemaruju efekat emisije stakleničkih plinova koji nastaju kao rezultat požara“, zaključio je.
BONUS VIDEO: Požar u luci Beograd
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar