0
Prestanak moratorijuma na prinudne naplate po dugovanjima građana pokrenuo je lavinu nezadovoljstva među građanima, ali i poslodavcima, koji traže da im se ukine obaveza da zaposlenima umanjuju zarade. Poslodavci kažu da nije njihov posao da umanjuju zarade zaposlenima zbog duga.
„Mi od sprovođenja prinudne naplate zaposlenima imamo samo obaveze i troškove“, rekao je za zagrebački portal Index sagovornik iz kruga poslodavaca.
Iz Hrvatskog udruženja poslodavaca (HUP) upozoravaju da sprovođenja prinudne naplate preko plata zaposlenih ne bi trebalo da bude posao firmi.
„HUP već godinama traži ukidanje prinudne naplate preko plata zaposlenih. Nelogično je i nepotrebno da poslodavci učestvuju u komplikovanim administrativnim zahtevima prinudne naplate što je stvar poverenika i dužnika“, navodi se u odgovoru iz HUP-a.
Prema rečima Damira Zorića iz HUP-a, država je praktično poslodavce pretvorila u izvršitelje., posebno male, treba izuzeti iz postupaka prisilne naplate potraživanja jer su prekomplikovani i administrativno prezahtevni, posebnno za male preduzetnike“, rekao je Zorić.
U Hrvatskoj je 19. oktobra nakon šest meseci prestao da važi moratorijum na dugove koji je uveden zbog epidemije koronavirusa, pa ponovo kreće prinudna naplata za one koji nisu uspeli da izmire dugove prema državi.
Moratorijum je važio za sve osim za alimentacije, a za vreme moratorijuma nisu tekle zatezne kamate.
Na naplatu stižu neplaćeni računi, dakle trećina od oko 190.000 novih slučajeva naplate dugova, kao i obustavljena naplata pre moratorijuma, njih oko 1.200.000, zbog kojih su blokirani računi 235.000 građana.
Udruženja izvršitelja i blokiranih u Hrvatskoj, kao i opozicija, oštro se protive nastavku prinudne naplate dugova.
„Pratite nas i na društvenim mrežama:
Instagram, posebno male, treba izuzeti iz postupaka prisilne naplate potraživanja jer su prekomplikovani i administrativno prezahtevni, posebnno za male preduzetnike“, rekao je Zorić
