Posle sastanka u SAD – hladan tuš iz Moskve: Kremlj najavljuje „najteži odgovor“ i nastavak rata

Ova poruka iz Moskve stigla je svega dan nakon što je predsednik SAD Donald Tramp, posle sastanka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim na Floridi, govorio optimistično o mogućem mirovnom dogovoru.

Iako je Tramp u nedelju, posle susreta sa Zelenskim u svom kompleksu Mar-a-Lago, tvrdio da je postignut napredak i da je „blizu dogovora“ koji bi mogao da dovede do mira, već u ponedeljak postalo je jasno da se situacija ni na frontu, ni u diplomatskoj areni nije bitno promenila, piše Politiko.

Jedan od najbližih Putinovih saradnika, Jurij Ušakov, izjavio je da će navodni ukrajinski napad dronom na rezidenciju ruskog predsednika izazvati „najteži mogući odgovor“. Prema njegovim rečima, Putin je o tom incidentu u ponedeljak ujutru telefonom obavestio Trampa.

Bela kuća se tim povodom nije upuštala u detalje, već se pozvala na kratku objavu portparolke Kerolajn Livit na društvenim mrežama, u kojoj je navedeno da je Tramp imao „pozitivan razgovor“ sa Putinom o Ukrajini. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je prvi izneo tvrdnju da je Ukrajina izvela napad dronovima na državnu rezidenciju ruskog predsednika u Novgorodskoj oblasti.

Sam Tramp je novinarima rekao da je „čuo“ za navodni napad, ali da ne zna pojedinosti. „To bi bilo loše. To ne bi bilo nimalo dobro“, rekao je. Kada je o toj temi upitan ponovo, zvučao je odlučnije, navodeći da ga „ljuti“ svaki „ofanzivni“ potez Ukrajine koji bi mogao da ugrozi mirovne pregovore.

Zelenski: Izmišljotina

Zelenski je, međutim, odbacio tvrdnje Moskve kao potpunu izmišljotinu. On je naveo da je reč o izmišljenoj priči čiji je cilj da posluži kao izgovor za nove ruske napade na Ukrajinu, uključujući i Kijev, ali i kao opravdanje za odbijanje Rusije da krene putem okončanja rata.

Optužujući Moskvu za „tipične laži“, Zelenski je podsetio da je Rusija već gađala Kijev, uključujući i zgradu Kabineta ministara Ukrajine. „Ukrajina ne preduzima korake koji bi potkopali diplomatiju. Rusija to stalno radi. U tome je razlika između nas“, poručio je on.

Nova razmena optužbi pokazala je da su strane i dalje daleko od dogovora, bez obzira na to što su Tramp i Zelenski govorili o napretku u razgovorima oko mirovnog plana od 20 tačaka i američkih bezbednosnih garancija.

Sudbina Donbasa

Ključno otvoreno pitanje i dalje ostaje sudbina Donbasa. Oko 15 odsto tog strateški važnog regiona na istoku Ukrajine i dalje je pod kontrolom Kijeva. Zelenski je ponudio dve opcije – da region ostane ukrajinski ili da postane demilitarizovana „slobodna ekonomska zona“. Rusija, međutim, insistira da Donbas u potpunosti pripadne Moskvi.

To je potvrdio i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je izjavio da je „potpuni transfer Donbasa Rusiji“ uslov bez kojeg Kremlj neće pristati na mirovni sporazum. Za Ukrajinu je takav zahtev neprihvatljiv, nakon skoro četiri godine rata u kojem pokušava da odbrani preostali deo teritorije.

Iako je sastanak u Mar-a-Lagu protekao u znatno srdačnijoj atmosferi nego neki raniji Zelenskijevi susreti u SAD, razlike u stavovima ostaju duboke. Tramp je pohvalio hrabrost ukrajinskog predsednika i izbegao da, kao ranije, sugeriše da Ukrajina snosi deo krivice za rat. Ipak, nastavio je da iznosi stavove koji idu u prilog Moskvi, tvrdeći – bez dokaza – da Putin želi da se rat završi.

Tramp je čak izjavio da bi Rusija mogla da pomogne u obnovi Ukrajine i da je zainteresovana da vidi svog suseda „uspešnog“ posle rata, što je izazvalo vidno negodovanje Zelenskog, koji je na konferenciji za novinare na te reči reagovao prevrtanjem očiju i kratkim osmehom.

Američki predsednik je takođe sugerisao da bi odbijanje Ukrajine da ustupi dodatnu teritoriju moglo dovesti do toga da Rusija tu zemlju kasnije jednostavno osvoji silom. Peskov je tu poruku odmah iskoristio, poručivši da „Ukrajina gubi teritorije i da će ih gubiti i dalje“.

Jedan evropski zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, ocenio je da je svaki pomak dobar, ali i da je „letvica izuzetno nisko postavljena“ kada je reč o tome šta se danas smatra uspešnim sastankom između Trampa i Zelenskog.

„Dobro je što su delovali malo bliže, ali slušati Trampa kako govori da razume Putina i da želi uspeh Ukrajine – to prevazilazi naivnost. Dok Tramp ne prestane da ide niz dlaku Putinu i ne počne da vrši stvarni pritisak, nema razloga da Rusija ozbiljno pregovara“, rekao je taj zvaničnik.

Sličnu poruku, ali diplomatskijim tonom, poslao je i Zelenski. „Sa Amerikancima delimo zajednički stav: rat mora da se završi diplomatijom, ali Rusija mora biti pritisnuta – u suprotnom, rat će se nastaviti“, naveo je on.

Šta Tramp govori, a šta stvarno misli

Zanimljivo je da se Trampove javne tvrdnje o Putinovoj spremnosti na mir ne poklapaju sa onim što, prema rečima njegove šefice kabineta Suzi Vajls, on privatno misli. Ona je u intervjuu za „Vaniti fer“ rekla da Tramp veruje da Putin želi „celu Ukrajinu“, a ne kompromisni dogovor.

Tramp nije odgovorio na pitanje šta bi konkretno učinio ukoliko mirovni pregovori propadnu, već je priznao mogućnost da se rat nastavi i da bi „milioni ljudi“ mogli da izgube živote.

U Ukrajini su njegove izjave dočekane sa ogorčenjem. Poslanica Kira Rudik ocenila je da je „bolno“ slušati o mirovnom optimizmu dok građani Ukrajine tokom zime ostaju bez struje, grejanja i vode zbog ruskih napada.

Zelenski je, po povratku iz SAD, rekao da Tramp nudi bezbednosne garancije u trajanju od 15 godina, ali da on insistira na 30, 40 ili čak 50 godina. Naglasio je i da bilo kakav mirovni plan koji podrazumeva teritorijalne ustupke ne može biti usvojen bez referenduma, kao i da sumnja da bi Rusija pristala čak i na privremeni, 60-dnevni prekid vatre koji bi omogućio izjašnjavanje građana.