0
Situacija u Pokrovsku, ključnom gradu na jugu Donjecke oblasti, izuzetno je teška, a prema rečima vojnika sa terena, ukrajinskim vojnicima preti potpuno okruženje. Pesimistične prognoze ne dolaze samo od boraca s prve linije, već i od oficira koji tvrde da Rusi kontrolišu značajan deo grada.
„Pokrovsk i Mirnohrad su već gotovi, ukratko“, rekao je za Hromadske pilot Valerij, čije je ime promenjeno na njegov zahtev, prenosi Index.hr.
Valerij je upravo proveo 13 dana na položajima u Pokrovsku, tokom kojih se njegova jedinica morala povući čak tri puta zbog brzog napredovanja ruskih snaga. U jednom trenutku, našli su se na samo 900 metara od neprijatelja.
Visokopozicionirani oficir sa pokrovskog pravca, koji je želeo da ostane anoniman, potvrđuje ozbiljnost situacije: „Sve što je sivo na karti DeepStatea za grad Pokrovsk, treba obojiti crvenom bojom. Rusi kontrolišu otprilike 60% grada. Neprijatelj je prisutan i u Rodinskom i u Mirnohradu. Situacija je sranje.“
Do ivice potpune okupacije Pokrovsk je došao nakon što su se stotine ruskih vojnika infiltrirale u grad. Ukrajinska vojska od leta nije uspela da zatvori rupe u odbrani, što je Rusima omogućilo gomilanje snaga. Do jeseni je njihovo prisustvo postalo toliko veliko da preti okruženjem celom ukrajinskom garnizonu. „Oni koji su u Pokrovsku na prvim linijama, već su u principu u okruženju, iz kojeg je malo šansi za izlazak. Tamo su kuće, kvartovi, ulice… Proći njima, a da ne budete upucani, gotovo je nemoguće“, upozorava pilot Valerij.
Prve grupe ruske pešadije ušle su u Pokrovsk još u julu, pronalazeći slabe tačke u odbrani. Iako su mnogi od njih tada uništeni, južni bok odbrane nikada nije u potpunosti osiguran. Situacija se nastavila pogoršavati zbog iscrpljenosti brigada i nedostatka pešadije, a Rusi su pronašli nove rute za ulazak u grad. Procenjuje se da se u Pokrovsku nalazi nekoliko stotina ruskih vojnika, a neki izvori navode da bi ih moglo biti i više.
U 7. korpusu za brzo delovanje Vazdušno-desantnih snaga, koji upravlja odbranom, ne žele iznositi tačne brojke. Tvrde da se Rusi „ne utvrđuju u područjima grada Pokrovska, već se periodično premeštaju“. Međutim, vojnici sa terena insistiraju na drugačijoj slici.
„Više se ne radi o paritetu. Oni kontrolišu mnogo veći deo Pokrovska. Oni postavljaju tempo, nameću inicijativu i sopstveni tok borbenih dejstava. U određenim delovima Pokrovska su se utvrdili i drže odbranu, u drugima — kreću se maksimalno na sever, s ciljem da nam što dublje uđu u pozadinu“, ističe pilot bespilotne letelice.
Pročitajte još:
Jedan od zapovednika opisao je taktiku Rusa u Pokrovsku kao „Brownovo kretanje“. Okupatori zaobilaze prednje položaje, prodiru u pozadinu i ulaze u borbe sa jedinicama unutar grada. „Pešadija na prvoj liniji skoro se i ne bori. Kod mene sada minobacači i piloti češće ulaze u oružane sukobe nego prva linija“, ispričao je jedan oficir.
Ovakva taktika stvara haos i dovodi do pogibije među pozadinskim jedinicama. Operateri dronova prinuđeni su da koriste lično naoružanje, što im onemogućava obavljanje primarnog zadatka — izviđanje i uništavanje neprijatelja na prilazima gradu. „Ulaziš na položaje, iznad tebe stalno lete dronovi, leže mrtvi koje ne odvoze, mnogo je miniranja, artiljerijskih napada na logističkom putu. To malo demoralizuje“, objašnjava pilot Valerij.
Zbog stalnog napredovanja Rusa, ukrajinske jedinice sa bespilotnim letelicama moraju se konstantno povlačiti, čime se smanjuje njihova efikasnost. „Zbog toga naš drugi ešalon ne radi, a on obezbeđuje 90% uništenja. Sukladno tome, ne možemo ubijati Ruse na prilazima grada. A kada nemamo bespilotne letelice, Rusija će nas uvek nadmašiti brojem pešadijskog ljudstva“, pojašnjava pilot.
Nakon pogoršanja situacije, vrhovni zapovednik Oleksandr Sirskij sastao se sa zapovednicima i poručio da je „primarni zadatak otkriti i uništiti neprijateljsku pešadiju“ koja se gomila u gradu. Zapovedništvo planira uključiti dodatne jedinice za čišćenje grada, no jedan od visokopozicioniranih oficira izrazio je skepsu. „Ako je vreme sunčano i omogućava nam letenje, onda možda do 10 dnevno uđe. A ako je takvo vreme da ceo dan pada kiša, onda 30-40 ljudi. Stalno smo govorili da treba pojačanje… Svi vole samo dobre vesti“, kaže on, dodajući da je pregrupisanje trebalo izvršiti pre mesec dana.
Pilot Valerij situaciju opisuje još drastičnije: „Ovo je već četvrta faza raka. Četvrta faza raka se ne leči. Prvo, ima ih jako puno. Drugo, nema koncepta kako se tome suprotstaviti. Prekasno smo reagovali na pretnju i sada je nemoguće ispraviti situaciju.“
Ipak, neki vojnici veruju da se grad još može braniti. Jedan sagovornik iz štaba druge brigade ističe da bi napuštanje grada bila greška jer urbana sredina pruža prednost za rad dronova. No, u 32. mehanizovanoj brigadi upozoravaju da dodatne jedinice neće spasiti grad ako Rusi potpuno preseku bokove. „Situaciju ne spašava neka ‚čudesna jedinica‘, već usklađena saradnja svih snaga“, poručio je Ivan Stoljarčuk, načelnik odeljenja za komunikacije 32. brigade.
Sudbina Pokrovska direktno je povezana sa susednim Mirnohradom, čiji logistički pravci prolaze severno od Pokrovska, gde su Rusi već primećeni. Presijecanjem tih puteva, Mirnohrad bi bio odsječen. „Padne li Pokrovsk — nema Mirnohrada. Padne li Mirnohrad — nema Pokrovska. Ne mogu razdvajati ta dva grada“, rekla je vojnikinja 38. brigade.
Ruska pešadija već se infiltrira i u Mirnohrad, no najveća opasnost leži u presecanju logistike. „Put logistike je vrlo uzak i gotovo potpuno pod vatrenom kontrolom neprijatelja“, kaže oficir koji brani Mirnohrad. Ako se situacija u Pokrovsku pogorša, putevi prema Mirnohradu mogli bi biti potpuno zatvoreni, što bi branitelje ostavilo bez šanse za izlazak.
Uprkos optimističnim izjavama političkog vrha, većina vojnika na terenu daje pesimistične prognoze. „Za sada je samo gore“, komentariše pilot Valerij. Na pitanje šta bi trebalo poručiti zapovedništvu, jedan od visokopozicioniranih oficira odgovara bez oklevanja: „To da postoji velika pretnja okruženja, ako se ne izvrši pregrupisanje, deo ljudi će poginuti, deo će pasti u zarobljeništvo. Ako niko ne izda zapovest za pregrupisanje, od hiljadu do hiljadu i po vojnika može se naći u okruženju“, ističe on.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
