Pokrovsk na korak od pada: Rusi ga opkolili, vode se ogorčene borbe

Šta je Pokrovsk i zašto je važan

Pokrovsk je važan drumski i železnički čvor u istočnoj Ukrajini, sa ratom prekinutom populacijom od oko 60.000 stanovnika. Danas je gotovo prazan – svi civili i deca su evakuisani. Grad leži na ključnom putu kojim se ukrajinska vojska koristila za snabdevanje i manevrisanje na istočnom frontu.

U blizini, svega desetak kilometara zapadno od Pokrovska, nalazi se jedini ukrajinski rudnik koksnog uglja, koji je nekada hranio ogromnu čeličnu industriju zemlje. Kompanija Metinvest obustavila je eksploataciju još u januaru. Tehnički univerzitet u Pokrovsku, nekada najveći u regionu, danas je napušten posle teškog granatiranja.

Zašto Rusija želi Pokrovsk

Kremlj teži potpunom osvajanju Donbasa, koji obuhvata oblasti Luhansk i Donjeck. Ukrajina još uvek kontroliše oko 10% teritorije Donbasa – približno 5.000 kvadratnih kilometara zapadnog Donjecka, piše Rojters.

Vladimir Putin tvrdi da je Donbas „zakonski deo Rusije“, ali Kijev i Zapad to smatraju nelegalnom aneksijom.
Pokrovsk, koji ruski mediji nazivaju „vratima Donjecka“, ima ključni položaj: njegovo osvajanje, zajedno sa gradom Kostjantinivkom na severoistoku, otvorilo bi Rusiji put ka Kramatorsku i Slavjansku – poslednjim velikim gradovima u Donjeckoj oblasti pod ukrajinskom kontrolom.

Osim toga, preuzimanje Pokrovska omogućilo bi Moskvi da dodatno preseče ukrajinske linije snabdevanja na istoku i ojača napade na Časiv Jar, grad na uzvišenju čije osvajanje daje taktičku prednost nad širom teritorijom. Rusija bi time takođe dobila mogućnost da ugrozi i zapadnije regione, poput Dnjepropetrovske oblasti, gde već tvrdi da ima „mali uporišni pojas“.

Zašto operacija traje toliko dugo

Rusija preti Pokrovsku već više od godinu dana, ali je umesto frontalnih napada kakve je koristila u Bahmutu, primenila novu taktiku. Umesto direktnog juriša, ruske snage su postepeno zatvarale obruč, presecale puteve snabdevanja i ubacivale male, brze jedinice uz podršku dronova, kako bi unutar grada stvorile „sivu zonu“ – prostor u kojem nijedna strana nema potpunu kontrolu.

Ova taktika iscrpljivanja i haosa, kako navode ruski vojni izvori, pokazala se efikasnom, ali sporom. Zauzimanje Pokrovska i obližnjeg Mirnograda moglo bi potrajati, što odlaže i formalno rusko proglašenje „oslobođenja“ grada. Dodatno, ukrajinska ofanziva na rusku Kursku oblast prošle godine usporila je napredovanje Moskve na ovom delu fronta.

Trenutna situacija na terenu

Ukrajinske snage u međuvremenu žestoko brane grad.
„Vode se ogorčene borbe u i oko Pokrovska... Logistika je izuzetno teška. Ali moramo nastaviti da uništavamo okupatore“, izjavio je predsednik Volodimir Zelenski u nedelju.

Na istoj sednici, načelnik ruskog Generalštaba Valerij Gerasimov obavestio je Putina da je „značajan broj ukrajinskih vojnika blokiran“ u tom području. Pojedini ruski blogeri tvrde da je Ukrajina povukla svoje elitne jedinice.

Pro-ukrajinski analitičar „DeepState“ opisao je stanje kao alarmantno: „Situacija u Pokrovsku je na ivici kritične i nastavlja da se pogoršava – možda već prekasno da se popravi.“

Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi ove izveštaje zbog ograničenja u ratnoj zoni.

Šta se dešava na ostalim delovima fronta

Prema ruskim tvrdnjama, vojska sada kontroliše više od 19% ukrajinske teritorije – oko 116.000 kvadratnih kilometara. Gerasimov je Putinu saopštio da ruske snage napreduju i prema Kupjansku u Harkovskoj oblasti, kao i u pravcu Dnjepropetrovske i Zaporoške oblasti.

Ruski napadi na prilazima gradu Zaporožju, tvrde analitičari, pokazuju da Moskva želi potpunu kontrolu nad tom regijom.

Kremlj oblasti Krim, Luhansk, Donjeck, Zaporožje i Herson već smatra delovima Ruske Federacije, dok Kijev i Zapad i dalje insistiraju da su to teritorije Ukrajine. Većina država sveta ne priznaje rusku aneksiju – izuzeci su Sirija, Severna Koreja i Nikaragva. Generalna skupština Ujedinjenih nacija još 2014. godine proglasila je pripajanje Krima nezakonitim i potvrdila suverenitet Ukrajine.

Putin, međutim, optužuje Zapad za „dvostruke standarde“ jer je 2008. priznao nezavisnost Kosova protivno volji Srbije, dok osporava priznanje Krima.