Ovo je plan za kraj rata? Ukrajina neće silom zauzeti Krim i Donjeck, jer postoje dva problema

Berns je bivši diplomata u službi je više od 30 godina, bio je i američki ambasador u Moskvi i na sadašnjoj funkciji idealan je za pregovore koji, kao ne bi trebalo da budu javni, piše Jutarnji list.Oni postaju javni tek onda kada je potrebno da se signalizuje saveznicima i suparnicima da se iza kulisa aktivno radi. Tako je pre mesec dana objavljeno da je on u Pekingu nakon čega je državni sekretar Entoni Blinken došao u zvaničnu posetu i razgovarao sa kineskim liderom Si Đinpingom.

Vašington post je potvrdio da je Bernsov prvi zadatak u Kijevu bio da potvrdi vladi da će SAD nastaviti da dele informacije kako bi pomogli Ukrajini da se odbrani.Osobe upoznate sa sadržajem razgovora rekle su da su ukrajinski vojni planeri uverili Bernsa da će, bez sumnje, „povratiti značajnu teritoriju do jeseni; pomeriti artiljeriju i raketne sisteme u blizini granične linije Krima pod ruskom kontrolom; nastaviti napredovanje u istočnoj Ukrajini; i navele ga da otvori pregovore sa Moskvom prvi put otkako su prekinuti u martu prošle godine.Jedan od ukrajinskih domaćina rekao je američkoj delegaciji da će „Rusija pregovarati samo ako se oseti ugroženom“.

Pripremajući se za jesen, ukrajinski predsednik Zelenski i saradnici počeli su da razmišljaju o tome kako Kijev može da dovede do prekida neprijateljstava pod uslovima prihvatljivim za Rusiju i ukrajinski narod. Zaključak je da bi moglo biti dovoljno da se pretnja koncentriše na Krim – štab Crnomorske flote iz kojeg bi mogao da projektuje moć ka istočnom Mediteranu – koji bi postao laka meta za moderno zapadno oružje koje poseduju ukrajinske snage.„Pristajući da ne preuzme Krim nasilno, Kijev bi zahtevao da Rusija prihvati sve bezbednosne garancije koje Ukrajina može da dobije od Zapada“, rekli su izvori.Operacije ukrajinskih snaga potvrđuju navedeno, jer jedan pravac vojnog pritiska vodi ka Tokmaku, važnom transportnom čvorištu za Krim, a prema poslednjim informacijama, snage Kijeva polako, ali uspešno grade mostobran na zauzetoj obali reke Dnjepar, koja bi bila odskočna daska za drugu liniju prodora prema poluostrvu.

Takođe se može zaključiti da pravi cilj Kijeva nije osvajanje Krima, jer bi to nanelo previše žrtava, niti „oslobođenje“ Donjecka, gde je 2014. godine počela pobuna ruskog govornog stanovništva na podsticaj Moskve i uz pomoć Vagnera.Takav scenario bi se u potpunosti uklopio u planove koje su predstavile diplomate zapadnih zemalja, prema kojima je cilj zaustaviti sukob, prepustiti budući status Krima pregovorima nakon određenog perioda, dok je u Donjecku, u organizaciji UN, održan referendum o željama lokalnog stanovništva.Ako se plan Kijeva ostvari, to bi dokazalo da je Berns bio u pravu na početku godine kada je rekao da je pred Ukrajinom šest ključnih meseci.Inače, navodi se i da je šef CIA-e imao još jednu važnu ulogu nekoliko dana nakon Prigožinove pobune.Pozvao je Sergeja Nariškina, šefa ruske spoljne obaveštajne službe, da mu kaže da SAD nisu bile umešane i da je to je unutrašnja stvar Rusija.Bilo je važno poslati poruku jer bi Putin, kako je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan mislio u julu 2016. godine kada je bio meta vojnog udara, pomislio da iza Prigožina stoje SAD i NATO.Koliko god da je paranoičan, bez Bernsovih informacija, mogao je da naredi vojnu akciju u Poljskoj.BONUS VIDEO Trenutak eksplozije Nove Kahovke

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apeksplozijarusijakahovkaam2-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6222836"]