Od Trampa do Mileja: Kako su kriptovalute postale političko oružje

Najveću pažnju privukao je američki predsednik Donald Tramp, koji je, prema finansijskom izveštaju objavljenom ove sedmice, prošle godine zaradio gotovo 1,5 milijardi dolara od poslovanja povezanog sa kriptovalutama. Prihodi su ostvareni preko porodične kompanije World Liberty Financial i prodaje takozvanih mim-koina, dok njegova administracija istovremeno ublažava regulaciju tržišta digitalnih valuta.

Tramp je pre samo nekoliko godina kriptovalute nazivao „prevarom“ i „katastrofom u najavi“, ali je u međuvremenu promenio stav, piše Dojče vele.

Kripto sve prisutniji u politici

Sjedinjene Države nisu jedini primer. U Velikoj Britaniji lider stranke Reform UK Najdžel Faraž našao se na udaru kritika nakon što je od kripto-milijardera Kristofera Harborna dobio donaciju od pet miliona funti. Njegova stranka otvoreno podržava razvoj i širu primenu kriptovaluta.

U Češkoj je bivši ministar pravde Pavel Blažek podneo ostavku pošto je prihvatio 469 bitkoina, vrednih oko 45 miliona dolara, od osuđenog kriminalca Tomaša Jirikovskog. U Španiji je poslanik krajnje desnice Luis Perez Fernandez takođe bio optužen da je primao kriptovalute od osuđenog prevaranta.

U Argentini se predsednik Havijer Milej suočio s kritikama zbog promocije kriptovalute $LIBRA, čija je vrednost naglo porasla, a zatim se urušila. Milej tvrdi da je projekat podržao u dobroj veri.

Stručnjaci upozoravaju na nove rizike

Eliza Lokhart, analitičarka finansija i bezbednosti u britanskom institutu RUSI, ocenjuje da politički uticaj kripto-industrije raste kako digitalne valute postaju deo glavnih finansijskih tokova.

Ona upozorava da je zbog prirode blokčejna moguće pratiti transakcije, ali je mnogo teže utvrditi njihovog stvarnog pošiljaoca, jer novac može prolaziti kroz veliki broj digitalnih novčanika pre nego što stigne do političkih kampanja.

„Kripto stvara ranjivosti koje neprijateljske države i drugi zlonamerni akteri mogu da iskoriste“, kaže Lokhart.

Profesor makroekonomije Edoardo Bereta sa švajcarskog univerziteta USI smatra da interesovanje za kriptovalute nije oslabilo uprkos velikim oscilacijama njihove vrednosti.

„To ne znači da su tržišni igrači izgubili interesovanje za kripto – samo da je njihovo okruženje postalo nešto tiše“, ocenjuje Bereta.

Zabranjene političke donacije u pojedinim državama

Analitičari navode da su evropske i američke ekstremističke organizacije poslednjih godina sve češće počele da koriste kriptovalute za finansiranje aktivnosti.

Zbog toga su Velika Britanija, Brazil, Irska, kao i pojedine savezne države SAD, uvele zabranu ili stroga ograničenja za političke donacije u digitalnim valutama.

Istraživanja pokazuju da su u SAD republikanski birači skloniji ulaganju u kriptovalute nego demokrate. Prema podacima istraživačkog centra Pju, oko 22 odsto republikanaca ulagalo je u digitalne valute, dok je među demokratama taj procenat oko 17 odsto.

Lokhart smatra da industrija kriptovaluta prirodno gradi bliže odnose sa desnim političkim opcijama jer one uglavnom podržavaju deregulaciju tržišta i manju ulogu države u finansijskom sektoru.

Kada je reč o Trampu, Bela kuća odbacuje optužbe o sukobu interesa i navodi da poslovima vezanim za kriptovalute upravljaju njegovi sinovi. Ipak, stručnjaci ističu da ostaje otvoreno pitanje da li političari istovremeno mogu da ostvaruju značajnu privatnu zaradu u sektoru čija pravila sami oblikuju.

Kako ocenjuje profesor Bereta, ukoliko zakon dozvoljava političarima da ostvaruju takve prihode, problem se može rešiti jedino promenom zakonskih propisa.