Nastavak invazije na Ukrajinu, gde su poljoprivrednici prinuđeni da ratuju umesto da obrađuju polja, mogao bi imati teške globalne posledice kakve nisu viđene od Drugog svetskog rata, piše u subotu Jutarnji list.
Gladuje 44 miliona ljudi u 38 zemalja. Gotovo 283 miliona ljudi u 81 zemlji suočeno je s problemima u nabavci hrane ili je pred rizikom da ih oseti. Za njih bi bilo kakvo pogoršanje situacije moglo imati pogubne ishode.
Da li je nakon ekonomskog udara koji je donela pandemija koronavirusa, inflacije te sada rata koji besni Ukrajinom svet suočen sa mogućom velikom prehrambenom krizom, pitanje je koje ovih dana kruži medijima i međunarodnim forumima. Alarm je svakako oglašen, prenosi Hina.
Direktor UN-ovog Svetskog programa za hranu (WFP) Dejvid Beaslij ove je nedelje u Savetu bezbednosti dramatično upozorio da bi nastavak invazije na Ukrajinu, gde su poljoprivrednici prinuđeni da ratuju umesto da obrađuju polja, mogao imati teške globalne posljedice kakve nisu viđene od Drugog svetskog rata.
I deo zapadnih analitičara govori da ruska agresija preti rasplamsavanjem šire krize jer istovremeni poremećaji žetve i proizvodnje veštačkog đubriva, koji se događa zbog poskupljenja prirodnog gasa, dižu cene hrane i odašilju valove ekonomskog šoka širom sveta, prenosi N1 Zagreb.
Moguće je da se stvara “savršena oluja” koja će doneti “kataklizmični rast cena hrane” kako je, pak, za časopis Foreign Policy procenila Ertharin Kousin iz think tanka Chicago Council on Global Affairs, ujedno bivša direktorka Svetskog programa za hranu.
PROČITAJTE JOŠ:
U svakom slučaju, globalna prehrambena kriza za sve na kugli ne bi značila isto. Za siromašnije delove sveta ona podrazumeva ozbiljne nestašice, dalje širenje gladi, humanitarnu katastrofu, pa i izbijanje političkih nemira, dok bi u razvijenim zemljama više bila reč o logističkom i socijalnom problemu, teškoćama sa uobičajenim lancima snabdevanja i širenju sloja ljudi koji zbog visokih cena ne mogu sebi priuštiti dovoljno kvalitetne hrane.
Probleme u snabdevanju zbog svoje zavisnosti od uvoza pšenice, jestivog ulja i kukuruza upravo iz Ukrajine i Rusije prvenstveno su ovog proljeća osetile zemlje na Bliskom istoku i u Africi, a rast cena energenata, veštačkog đubriva i transporta pritiska poljoprivrednu proizvodnju više-manje svuda, piše novinarka Jutarnjeg lista Gordana Grgas.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar