Nemački nož u leđa Kijevu

NATO je najavio da će ojačati svoje snage u istočnoj Evropi slanjem dodatnih borbenih aviona i brodova, kao odgovor na raspoređivanje ruskih vojnika na granici sa Ukrajinom.Sjedinjene Američke Države mobilizovale su 8.500 vojnika za pružanje podrške u slučaju eksaliranja situacije na granici, nakon što je u Ukrajinu je sleteo avion s pošiljkom od oko 90 tona američke vojne pomoći.Baltičke zemlje Estonija, Letonija i Litvanija najavile su da planiraju da pošalju protivtenkovske i protivavionske rakete američke proizvodnje Ukrajini, što je američki državni sekretar SAD Entoni Blinken oberučke podržao.Međutim, Nemačka je jedna od zemalja Evrope koja još uvek nije odlučila kakvu će poziciju zauzeti prema Rusiji. Analitičari pretpostavljaju da odlučnu nemačku ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok koči činjenica da lako može doći do prekida u isporuci ruske energije. Više 40 odsto sirove nafte i više od 50 odsto prirodnog gasa potrebnih prvenstveno industriji Nemačka uvozi iz Rusije.Nakon što je i britanska vlada odlučila da isporuči Ukrajini oružje, nemački kancelar Olaf Šolc još jednom je potvrdio da Nemačka to neće učiniti.

"Nemačka vlada već godinama sledi jasnu strategiju po tom pitanju, a ona glasi: nema prodaje ubojitog oružja“, rekao je Šolc nakon susreta s generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom u Berlinu.

Kijev optužuje: Izdani smo

Zvanični Kijev osudio je "ćutanje" Nemačke, koja je, kako to smatraju Ukrajinci, ljude ostavila na milost i nemilost Putinu. Ukrajina već godinama od Berlina traži podršku u vidu oružja i vojne opreme.„Mnogi se pitaju na čijoj je zapravo strani nemačka vlada? Na strani slobode, a time i Ukrajine, ili na strani agresora“, rekao je Vitalij Kličko, bivši šampion sveta u boksu, a sada gradonačelnik Kijeva.Nemačka bi, kako je istakao, trebalo da shvati da je situacija veoma ozbiljna.„Sada čujem kako neki političari izjavljuju da Putin neće napasti Ukrajinu i da se radi samo o pretnjama i političkoj igri. To me podseća na diskusiju koja je prethodila invaziji Krima 2014“, rekao je Kličko za nemački „Bild“.

Ukrajinska vlada navodi da joj je to oružje potrebno kako bi se odbranila od mogućeg ruskog napada, ali ovi vapaji nisu izazvali željeni efekat kod staloženog kancelara Olafa Šolca.Nemački kancelar istovremeno je naglasio da u slučaju ruske agresije na Ukrajinu Nemačka razmatra mogućnost uvođenja sankcija protiv projekta gasovoda Severni tok 2, koji je praktično gotov i čeka upotrebnu dozvolu Nemačke.„Nemačka i SAD dogovorile su se oko budućnosti tog projekta“, rekao je Šolc i dodao da Nemačka i dalje istrajava na dogovoru s Rusijom o tome da Ukrajina, uprkos Severnom toku 2 koji u potpunosti zaobilazi tu zemlju, i dalje ostane tranzitna zemlja za isporuku ruskog gasa u zapadnu Evropu.

Berbok na strani mira

Nova nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je, u jednom od prvih javnih istupa, stavila do znanja da Berlin želi obnavljanje mirovnih pregovora između Moskve i Kijeva.„Sada je najvažnije da ponovno oživimo razgovore u sklopu Normandijskog procesa“, rekla je Berbok nakon razgovora sa svojim ruskim kolegom Sergejom Lavrovim u Moskvi.Uprkos snažnim obećanjima da će Nemačka imati čvrst stav prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, Berbok sada želi da se fokusira na pregovore i mirno rešenje o krizi koja potresa svet.Međutim, Lavrov je dao do znanja da za Rusiju nije važan trenutak sastanka, nego sadržaj.„Za nas nije važno kada se sastajemo, nego o čemu ćemo da razgovaramo“, rekao je Lavrov nakon susreta sa Berbok.BONUS VIDEO  Transport ruskog naoružanja vozovima ka ukrajinskoj granici

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=transportruskognaoruzanjakagranicisaukrajinomgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3037407"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram