‘Moguće je da je virus iscurio iz laboratorija, ali ja bih vas podsjetio na dokaze iz siječnja 2021.‘ Zaključak je da se trenutna rasprava temelji na glasinama. Kao znanstvenik s tim ne mogu učiniti ništa - rekao je Matthias Glaubrecht
Pročitajte još:
Kolika je šansa da je koronavirus iscurio iz laboratorija u Vuhanu? To je jedna od teorija zavere kakve su već dugo u opticaju, sada podgrejana curenjem informacija američkih obaveštajnih službi, prema kojima su zaposleni u Virološkom institutu u Vuhanu oboleli već u novembru, mesec dana pre nego što je Kina zvanično prijavila prve oboljele.
Nemački biolog Matijas Glaubreht (Matthias Glaubrecht) u razgovoru za Spigl kaže da informacije američkih obaveštajnih službi koje su dosad procurile u javnost nemaju naučnu težinu. Naime, nema dokaza za tvrdnje da je zaraza potekla iz laboratorija u Vuhanu.
„U prirodi se stalno pojavljuju nove verzije virusa, geni se menjaju. Čak i najbolji stručnjaci ne mogu da znaju odakle dolaze novi sojevi“, tumači nemački biolog.
Matijas Glaubreht je profesor biologije na Univerzitetu u Hamburgu. Između ostalog, bavi se smanjivanjem bio raznolikosti, što uzrokuje češće zoonoze, odnosno bolesti koje se šire sa životinja na ljude, piše Jutarnji list.
Nemački biolog rekao je za Špigl kako informacija Vol Strit Žurnala naučnicima nije korisna.
– Izveštaji tajnih službi obično imaju svojstvo da su tajni i ostaju tajni. Stoga ne možemo proveriti postoji li takav izveštaj, šta se stvarno u njemu nalazi i koji su dokazi uključeni, ako postoje. Zaključak je da se trenutna rasprava temelji na glasinama. Kao naučnik s tim ne mogu ništa.
Pod pretpostavkom da je u novembru u vuhanskoj laboratoriji zaista bilo bolesnih zaposlenih – da li bi to bio čvrst dokaz da je Sars-CoV-2 mogao da dođe sa tog mesta?
– I dalje ne znamo jesu li stvarno imali kovid-19 i jesu li zaraženi u laboratoriji. Simptomi bolesti su slični drugim patogenima. Javno dostupne studije protivureče pretpostavci da je laboratorijsko osoblje bilo među prvima zaraženo – kaže Glaubreht.
Među ostalim, kad su u januaru 2021. stručnjaci SZO istraživali poreklo koronavirusa, u krvi osoblja tog instituta nisu pronađena antitela.
Posao nauke je opovrgavanje hipoteza i njihovo logično obrazloženje na temelju podataka i činjenica, tumači nemački biolog.
– U slučaju porekla koronavirusa, to znači: Trenutno ne možemo opovrgnuti činjenicu da Sars-CoV-2 dolazi iz laboratorija. Ne možemo isključiti ni to da je sa životinje prešao na čoveka. Možemo samo proceniti što je verovatnije.
Američka verzija pritom je manje verovatna.
Prema svemu što je poznato, najuverljivija je hipoteza, koju zastupa SZO, da je Sars-CoV-2 prešao na ljude preko posrednika, kaže Glaubreht.
„Između ostalog zato što su u prošlosti virusi više puta prelazili sa životinja na ljude putem posrednika. Međutim, na koji se to način dogodilo znamo samo u jednom pojedinačnom slučaju – u vezi s epidemijom Sars-CoV-1 početkom 2000-ih. U to je vreme smrtonosni virus korone takođe je prešao na ljude, ali srećom nije uspeo da se proširi toliko kao sada Sars-CoV-2“.
Naime, naučnici su utvrdili da se od SARS-a razbolela radnica u restoranu u kineskoj provinciji Guangdong. U tom restoranu gostima su se nudile cibetke, vrsta divljih mački. Kao u ribljem restoranu, gde šarani plivaju u velikom akvarijumu, a gosti mogu da odaberu jednoga. U nekim delovima Kine slično tome se izlaže meso divljači.
Osim radnice, zaražen je i gost koji je jeo meso cibetke. Naučnici su zatim uporedili virus zaposlenog u restoranu i gosta sa virusom pronađenim u cibetki, i otkrili da su identični.
„To je bila prilična sreća, što pokazuje kako je teško otkriti lance zaraze između ljudi i životinje“, ističe nemački biolog.
U vezi virusa Sars-CoV-2, Glaubreht kaže da je poznato da je genetski sastav virusa 96 odsto identičan koronavirusu otkrivenom 2013. u šišmišu, takođe na jugu Kine. Taj je šišmiš živeo u rudniku, neki su se radnici razboleli, troje od šest ih je umrlo.
„Malo je verovatno da se Sars-CoV-2 od tada razvio upravo iz te vrste virusa, za to bi bile potrebne decenije. Međutim, nalaz je koristan kao pokazatelj da je naša trenutna pandemija verovatno imala svoju predistoriju u regionu“.
U južnoj Kini postoji 20 vrsta šišmiša, koji su posebno dobra staništa za koronaviruse. Životinje vise u gustim grupama u pećinama i neprestano razmenjuju sve moguće varijante patogena, a da se ne razbole. Što virus više cirkuliše, to je verovatniji nastanak mutacija. Kad cirkuliše više mutacija, one se mogu ujediniti u potpuno novoj varijanti, koja se onda može iznenada preneti na čoveka. Na mestu poput pijace u Vuhanu, na primer.
Šta je s tezom da su virus na čoveka preneli ljuskari? I to je još potpuno otvoreno, kaže nemački biolog. U ožujku 2019. carina u Guangdongu oduzela primerke u kojima je pronađen koronavirus koji je najmanje 86 odsto sličan uzročniku kovida-19, virusu Sars-CoV-2.
„Moguće je zamisliti da je virus zbog kojeg smo trenutno zabrinuti nastao kombinacijom nekoliko mutacija kod različitih životinja“.
Reč je o jugu Kine, a Vuhan je u središnjoj Kini. Biolog tumači da poreklo patogena ne mora nužno biti tamo gde je prvi put otkriven. Mislim da je verovatno da su se preteče Sars-CoV-2 mogle pojaviti na jugu Kine pre decembra 2019. godine.
„Moguće je da je tada već bilo neprimećenih, manjih izbijanja zaraze među ljudima. Pijaca u Vuhanu mogla je da posluži kao rasadnik u kasnoj fazi, uspostavljajući vezu između zaraženih životinja i velike populacije ljudi“.
Ako želimo da istražimo prirodno poreklo koronavirusa, morali bismo ispitati hiljade uzoraka iz prirode u južnoj Kini. Godine bi bile potrebne da bi se bilo šta pronašlo. Međutim, pre svega se moramo boriti protiv uzroka takvih pandemija, ističe nemački biolog: a to je sve veće zadiranje ljudi u prirodu, a time i bliži kontakt s divljim životinjama.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare