„Ne teraj me da te jurim“: Kako ruske službe vrbuju i kontrolišu doušnike i špijune širom Evrope

„Sudbina te stalno sklanja od krivičnog gonjenja, od vojske. Nadam se da će sve biti u redu“, rekao mu je nepoznati glas, da bi zatim usledila jasna poruka: „Ne zaboravi svoju domovinu. I šalji više informacija“.

Student, koji je u tekstu Politika predstavljen pod pseudonimom Ivan zbog bezbednosti, znao je tačno ko ga zove i šta se od njega očekuje. Mesecima je bio pod pritiskom ruskih obaveštajnih službi koje su pokušavale da ga pretvore u doušnika.

Prepiska i snimci razgovora koje je Ivan podelio sa novinarima pružaju redak i uznemirujući uvid u metode ruskih tajnih službi: od vrbovanja i ucena, preko psihološkog pritiska, do dugoročnog upravljanja mrežama informanata, ne samo u Rusiji, već i širom Evrope.

Ucenjen na aerodromu

Ivanovi problemi počeli su još u leto 2023. godine, po povratku sa putovanja. Na moskovskom aerodromu Šeremetjevo prišla su mu dvojica muškaraca u civilu, u pratnji policajaca. Oduzeli su mu telefon i pasoš i odveli ga na ispitivanje.

Predstavili su se kao istražitelji iz elitnog odeljenja FSB-a za državne zločine. Već tokom prvog razgovora pokazali su da znaju gotovo sve o njegovom životu, od studija i dugova do porodičnih odnosa.

„Tražili su moje slabe tačke“, prisetio se Ivan.

Ubrzo su mu predočili i dokaze o njegovoj povezanosti sa opozicionim pokretom „Vesna“, koji je u međuvremenu proglašen ekstremističkom organizacijom. Na stolu su se našli i delovi prepiske iz zatvorenih Telegram grupa.

Ponuda je bila brutalno jednostavna: ili će raditi za njih ili ide u zatvor, gde mu preti do 15 godina robije. Ivan je pristao.

„Dobar i loš policajac“

Nakon toga, započela je njegova komunikacija sa agentima, uglavnom preko aplikacije Telegram. Njihov pristup bio je pažljivo osmišljen.

Jedan od njih nastupao je prijateljski, davao savete, nudio pomoć oko studija, pa čak i obećavao da će ga zaštititi od mobilizacije i slanja na front u Ukrajini.

„Niko te neće odvesti u vojsku, to je pod mojom ličnom kontrolom“, pisao mu je.

Drugi agent imao je potpuno drugačiju ulogu, da zastraši i disciplinuje.

„Imali smo velika očekivanja od tebe, ali izgleda da ne deliš naš entuzijazam“, poručio mu je u jednoj poruci. U drugoj je bio još direktniji: „Ne pokušavaj da me praviš budalom. Imamo posao koji mora da se završi“.

Kada je Ivan izbegavao sastanke, usledila je i otvorena pretnja: „Ne teraj me da te jurim“.

Meta: opozicija u egzilu

Zadatak koji je Ivan dobio bio je jasan, da se infiltrira u opozicione krugove, posebno među ruske emigrante u Evropi, i dostavlja informacije o njihovim aktivnostima.

Agente su zanimali i naizgled banalni detalji: ko gde živi, ko pomaže disidentima, kakvi su njihovi planovi.

„Saznaj ko je u Evropi i u kojoj zemlji, i ko im pomaže“, navodi se u jednoj poruci.

Od Ivana se tražilo i da ponovo uspostavi kontakte sa starim poznanicima, koristeći priču da planira da napusti Rusiju.

„Reci da razmišljaš o emigraciji, pitaj gde mogu da se nađu posao i kontakti“, savetovali su ga.

Šira strategija Kremlja

Od početka rata u Ukrajini, stotine hiljada Rusa napustile su zemlju. Među njima su i brojni politički aktivisti i kritičari vlasti koji su utočište pronašli u Evropi.

Međutim, umesto sigurnosti, mnogi su se našli pod prismotrom i pritiskom.

Stručnjaci upozoravaju da ruske službe sve više pokušavaju da izgrade mreže doušnika unutar tih zajednica. Cilj je dvostruk: prikupljanje informacija, ali i širenje nepoverenja.

Ako agent ostane neotkriven, donosi dragocene podatke. Ako bude razotkriven, razara poverenje među aktivistima.

„U oba slučaja, to je pobeda za Kremlj“, ocenjuju analitičari.

Dvostruka igra i bekstvo

Ivan je, međutim, odlučio da igra dvostruku igru. Umesto da špijunira svoje poznanike, poverio se jednom opozicionom aktivisti u inostranstvu.

Zajedno su osmislili plan. Ivan će agentima slati bezopasne ili lažne informacije, dok će u međuvremenu pokušati da napusti Rusiju.

Početkom 2025. godine u tome je i uspeo. Nakon komplikovanog puta, stigao je u Španiju, gde danas čeka azil.

Njegovi „kontrolori“ u početku nisu shvatili da je pobegao.

„Počinješ da me zamaraš, nikad se ne javljaš. Ne teraj me da te tražim“, pisao mu je jedan od njih.

Kada su konačno shvatili šta se dogodilo, usledila je kratka poruka: „Zašto si otišao u inostranstvo? Odmah me pozovi“.

Život u senci sumnje

Ivanov slučaj nije usamljen. Prema rečima stručnjaka, ruski emigranti često su podložni pritiscima, zbog finansijskih problema, neizvesnog statusa ili porodice koja je ostala u Rusiji.

To ih čini lakim metama za vrbovanje. Istovremeno, sve veća sumnja razara zajednice u egzilu.

„U Rusiji si izdajnik, a u inostranstvu te gledaju kao potencijalnog špijuna“, kaže jedan aktivista. Takva atmosfera, upozoravaju, otežava organizovanje i politički rad.

Novi izazov za Evropu

Dok evropske zemlje pokušavaju da se zaštite od ruskog špijuniranja i sabotaža, postavlja se pitanje kako balansirati bezbednost i prava izbeglica.

Stručnjaci upozoravaju da preterana restrikcija može imati suprotan efekat.

„Najbolja zaštita je integracija“, kaže jedan analitičar. „Ljudi koji imaju stabilan život manje su podložni pritiscima i manipulaciji“.