Najopasnije mesto na svetu: Ovde se Kina i Tajvan gledaju preko nišana

Asocijacija nacija jugoistočne Azije (ASEAN) izdala je upozorenje da postoji rizik da bi napetost u Tajvanskom moreuzu mogla da dovede do otvorenih sukoba.

Gledanje preko nišana

Ministarstvo odbrane Tajvana je nakon prvog dana kineskih vežbi objavilo da je Kina lansirala 11 balističkih raketa "Dongfeng", u vode u blizini severne, južne i istočne obale ostrva. Kina je saopštila da je poslala više od 100 borbenih aviona i 10 ratnih brodova na vojne vežbe.

Kineski državni mediji Global tajms objavio je snimak na kojem se navodno vidi trenutak kada kineska vojska lansira rakete. Po društvenim mrežama su kružili brojni slični snimci, na kojima se vidi kako se sa kineske obale usred bela dana pred ljudima koji šetaju i borave na plaži, lansiraju rakete.Peking je još prvog dana vežbi izdao upozorenje za brodove i avione da ne ulaze u akvatorij i vazdušni prostor u područjima gde se vežbe održavaju, čije su koordinate ranije objavljene. Ministarstvo odbrane Tajvana je odlučilo da pošalje avione i brodove, kao odgovor na poteze Kine. Ističu da su rasporedili raketne sisteme na kopnu da „nadgledaju situaciju“. Dodaje se da će tajvanska vojska „pripremiti borbenu gotovost, ali neće tražiti rat“.

Poređenja mapa kineskih vojnih vežbi koje se trenutno održavaju i onih koje su održane u martu 1996. godine tokom "Treće krize", pokazuju da je Kina ovog puta prišla još bliže tajvanskim vodama. Izvor na Tajvanu rekao je za Rojters da je "oko 10 kineskih mornaričkih brodova i oko 20 kineskih vojnih aviona nakratko prešlo srednju liniju Tajvanskog moreuza" prvog dana vežbi, dok je drugog dana taj broj bio još veći – 68 brodova i 13 aviona koji su prešli srednju liniju Tajvanskog moreuza.

Ranije krize

Kina vidi Tajvan kao deo svoje teritorije, a posetu Pelosijeve doživela kao kršenje sopstvenog suvereniteta. Takođe, u ovome vidi i kršenje posvećenosti Vašingtona "politici jedne Kine", koji Peking priznaje kao jedinu legitimnu vladu Kine.Ovo je četvrta kriza Tajvanskom moreuzu, a slični incidenti su se dešavali 1954, 1958. i sredinom 1990-tih. U prvom sukobu, nakon završetka Korejskog rata, Peking je pokušao da odvrati admnistraciju tadašnjeg američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera da potpiše sporazum o međusobnoj odbrani sa liderom Nacionalističke partije Čang Kaj Šekom koji je pobegao na Tajvan 1949. godine, nakon što je u Kine izbio građanski rat.

SAD i Tajvan su potpisali sporazum o odbrani 1954. godine. SAD su sprečile komunističke snage da zauzmu ostrva Kinmen i Macu, koja su pod kontrolom Tajvana, a koje je bombardovala kineska artiljerija.Drugi sukob doveo je do granatiranja ostrva 1958. godine. Američka vojska je planirala upotrebu nuklearnog oružja protiv Kine, kako bi sprečila kopneno zauzimanje ostrva pod kontrolom Tajvana, ali je predsednika Dvajt Ajzenhauer odbacio tu ideju. Na kraju je došlo do "smirivanja situacije" u kojoj su komunisiti i nacionalisti jedni druge grantirali neizmenično. Ovaj "ritual" je trajao sa prekidima oko dve decenije.Treća kriza je izbila sredinom 1990-tih zbog posete tajvanskog predsednika Li Teng-huija SAD-u. Administracija Bila Klintona se u početku protivila toj ideji, ali je bila primorana da popusti zbog rezolucije Kongresa.

Kina je odgovorila mesecima vojnih vežbi uključujući i bacanje projektila u vode oko Tajvana i uvežbavanje amfibijskih napada na ostrvo. Peking je Lijevu posetu SAD video kao izdaju posvećenosti Vašingtona "politici jedne Kine". SAD su tada poslale dve borbene grupe nosača aviona u vode u blizni Tajvana. Sada četvrt veka kasnije, situacija je još napetija nego 1996. godine.

Šta znamo o Tajvanskom moreuzu?

Tajvanski moreuz je prolaz širok 180 kilometara koji razdvaja ostrvo Tajvan i kontinentali deo Kine. Tesnac je deo Južnog kineskog mora i povezuje se sa Istočnim kineskim morem na severu. Najuži deo moreuza je dugačak 130 kilometara.Nakadašnja imena Tajvanskog moreuza su Formoza ili moreuz Formoza, potom moreuz Fokien ili Fuđian, ali i Crni jarak. Ceo moreuz ima manje od 150 metara dubine, a u njemu se nalaze i brojna druga ostrva.Istorijski gledano i Narodna Republika Kina i Republika Kina (Tajvan) su zastupale politiku jedne Kine koja je tesnac smatrla delom ekskluzivne ekonomske zone "jedne Kine". U praksi, pomorska granica kontrole postoji duž srednje linije niz moreuz. Srednja linija je definisana 1955. godine od strane generala američkog vazduhoplovstva Benjamina O. Dejvisa mlađeg. SAD su izvršile pritisak na obe strane da uđu u prećutni sporazum i ne prelaze srednju liniju. NRK nije prešla srednju liniju sve do 1999. godine.Ribari koriste moreuz kao ribolovni resurs od pamtiveka. U savremenom svetu, to je kapija koju koriste brodovi skoro svih vrsta na putu ka iz skoro svim važnim lukama u severoistočnoj Aziji.BONUS VIDEO: Kina lansirala raketu posle odlaska Nensi Pelosi

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kinalansiranjeraketeposleodlaskapelosiik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3918982"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramPratite nas na Google News