Više od tri godine nakon početka ruske invazije velikih razmera na Ukrajinu, odbrambena industrija Rusije prilagodila se novom normalnom stanju. I pored složene mreže međunarodnih sankcija koje su imale za cilj da zaustave vojnu proizvodnju, fabrike širom zemlje nastavljaju da proizvode municiju, dronove i vojna vozila.
Ti sistemi nisu vrhunski, ali su, za sada, dovoljni.
„Ruski vojno-industrijski kompleks uspeva da isporuči vojsci taman onoliko koliko joj je u datom trenutku potrebno“, kaže Matje Buleg iz Četam Hausa.
Ovaj sistem „dovoljno dobrog“ snabdevanja, međutim, i dalje zavisi od spoljne pomoći. Mreža paralelnog uvoza omogućava Rusiji da preko trećih zemalja – iz Centralne Azije, Južnog Kavkaza, Indije i Kine – dođe do potrebnih komponenti.
Neke zemlje idu i dalje: direktno isporučuju oružje i municiju. Istraga Reutersa i OSC-a u aprilu otkrila je da su većina ruskih granata korišćenih 2024. u Ukrajini proizvedene u Severnoj Koreji. U nekim jedinicama, čak 100% municije dolazi iz te zemlje.
Lanac vojne nabavke je složen. Čak i osnovno oružje zahteva više komponenata – a nisu sve pod sankcijama. Pamuk, recimo, nije sankcionisan, iako je celuloza od pamuka ključna za izradu municije.
Komponente viših tehnologija, poput mikročipova i poluprovodnika, daleko su teže za nabavku – i tu se kontakte sa trećim zemljama pokazuju ključnim.
„Mnogi čipovi u ruskim dronovima i projektilima proizvedeni su 2024, što ukazuje da Rusija ne poseduje velike zalihe krijumčarenih komponenti“, tvrdi dr Mark de Vor sa Univerziteta Sent Endruz.
Iran i Severna Koreja spremno snabdevaju Rusiju direktno oružjem, dok druge zemlje omogućavaju nabavku alatnih mašina, elektronike i rezervnih delova.
Pavel Luzin iz CEPA ističe da je ruska industrija decenijama zavisna od globalnih lanaca: „I dalje uvoze sve – od metalnih preseka do filtera za gorivo.“
Nakon sankcija, Rusija je zamenila evropske i američke dobavljače kineskim i indijskim, ali po većim cenama i lošijem kvalitetu.
„Vojska koristi sve što ima – nije bitno kada i kako je proizvedeno, samo da zadovolji potrebe“, kaže Luzin.
Zakon iz maja 2022. omogućio je uvoz zaobilazeći prava vlasnika robnih marki – što znači da se komponenta samo mora „provući“ kroz treću zemlju.
Od maja do decembra 2022. Rusija je uvezla oko 2,4 miliona tona robe vredne 20 milijardi dolara putem paralelnog uvoza, piše Moskva tajms.
Najveći deo dolazi iz Centralne Azije, Južnog Kavkaza, Turske i UAE, uz veliku ulogu švercerskih mreža i diplomatske nevidljivosti.
„Od sovjetske ere, Rusija ima razvijenu špijunsku mrežu u inostranstvu. Sada su je reaktivirali da bi nastavili ilegalni uvoz“, kaže Buleg.
Za sada, ruska proizvodnja se oslanja na domaće izvore, uz motivaciju povećanih plata i rad u tri smene. Uložena su sredstva u alternativne sirovine, poput nitroceluloze iz drveta umesto pamuka.
Takođe, koristi se retro-oprema iz sovjetskih zaliha, uključujući tenkove T-62 iz 1954. godine.
Ali zalihe nisu beskonačne: istraživanje grupe Oryx pokazuje da je Rusija izgubila više od polovine vojne opreme, od čega je 50% bilo sovjetske proizvodnje.
U dugom roku, nedostatak komponenti bi naterao armiju da pravi prioritete.
„Ako imate 100 čipova umesto 1.000, moraćete da odlučite kome idu“, kaže Buleg.
Zamena zapadnih komponenti kineskim nije brza – redizajn jednog sistema traje u proseku tri meseca inženjerskog rada. Tokom ofanziva, to bi moglo da natera vojsku da se više oslanja na avione, što bi povećalo gubitke u vazduhu.
Jedini način da Rusija nadomesti gubitke bez stranih partnera bio bi da cela ekonomija pređe na ratni režim, uključujući preorijentaciju fabrika potrošačke robe u vojne pogone.
Bez toga, vojna industrija ne može da preživi.
„Trenutno preživljavaju jer su apsorbovali šok sankcija iz 2014. i 2022.“, kaže Buleg. „Ali bez stranih delova – unutrašnja proizvodnja bi se urušila.“
Razoriti ovu mrežu nije lako, ali moguće je pojačati pritisak.
„Zašto ne sankcionišemo pamuk? Ako znamo da ide u metke, zašto ne zabranimo uvoz u Rusiju?“ pita Buleg.
Luzin predlaže da se Indija obaveže na zabranu izvoza mašina, dok Mark De Vor preporučuje napade na „senku flotu“ tankera i spuštanje cene ruske nafte, što bi iscrpelo devizne rezerve.
Kijev bi mogao ciljati i direktno: raketnim udarima na vojne pogone unutar Rusije – ali Zapad za sada odbija da podrži takav pristup.
Rusija opstaje zahvaljujući spoljnoj toleranciji, tihoj pomoći i ogromnoj fleksibilnosti sistema. Ali ako se međunarodna podrška suzi – čak i samo kroz dodatne zabrane i sankcije – ratna mašinerija Kremlja mogla bi ozbiljno da se poljulja.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare