Može li Izrael da ostvari svoje ciljeve kroz kopnenu ofanzivu u Gazi?

„Svaki pripadnik Hamasa je mrtav čovek“, rekao je premijer Benjamin Netanijahu nakon što su borci te militantne grupe ubili više od 1.400 ljudi u brutalnom napadu na Izrael. Kasnije je obećao da će Hamasova "teroristička mašina" i politička struktura biti razbijene.Izrael je rekao da proširuje svoje kopnene operacije u Gazi i da se očekuje da će pokrenuti širu kopnenu invaziju kako bi postigao svoje ciljeve. Kada bude zadovoljan time da je Hamas poražen, njegov cilj je da se potpuno povuče iz Gaze. Ministar odbrane Joav Galan govori o „novom bezbednosnom režimu“ tamo, bez izraelske odgovornosti za svakodnevni život.Cilj operacije Gvozdeni mačevi izgleda daleko ambiciozniji od bilo čega što je vojska planirala u Gazi ranije i mogla bi trajati mesecima. Ali da li su njeni ciljevi realni i kako ih njeni komandanti mogu ostvariti?

Ulazak u pojas Gaze uključuje borbe od kuće do kuće i nosi ogromne rizike za više od dva miliona civilnog stanovništva. Zvaničnici u Gazi koju vodi Hamas kažu da je više od 8.000 ljudi već ubijeno, a stotine hiljada drugih napustilo je svoje domove, prenosi BBC.Izraelske odbrambene snage (IDF) imaju dodatni zadatak da spasu 230 talaca, držanih na nepoznatim lokacijama širom Gaze.„Mislim da Izrael ne može da uništi svakog člana Hamasa, jer je to ideja ekstremističkog islama“, kaže vojni analitičar Amir Bar Šalom sa radija Izraelske vojske. „Ali možete ga oslabiti koliko god možete tako da nema operativnih sposobnosti", dodao je.Njegovo slabljenje može biti realističniji cilj od njegovog potpunog raspadanja.Izrael je već vodio četiri rata sa Hamasom, a svaki pokušaj da se zaustave njegovi raketni napadi je propao. Portparol IDF-a je rekao da je glavni cilj da Hamas više ne bi trebalo da ima vojne kapacitete da „preti ili ubija izraelske civile“.Majkl Milštajn, šef foruma za palestinske studije Univerziteta u Tel Avivu, slaže se da bi uništavanje Hamasa bilo veoma komplikovano. On kaže da bi bilo pretenciozno verovati da možete iskoreniti ideju koja oličava Hamas - izdanak Muslimanske braće koja je uticala na islamističke pokrete širom sveta.

Osim snage Hamasovog vojnog krila od preko 25.000 ljudi, ono ima još 80-90.000 članova koji su deo njegove infrastrukture socijalne zaštite ili Dava, kaže on.Na kraju, ministar odbrane je rekao da narednih 75 godina postojanja Izraela u velikoj meri zavisi od ishoda ovog rata.

Kopnena invazija prepuna rizika

Vojna operacija je na milosti nekoliko faktora koji bi je mogli izbaciti iz koloseka.Hamasovo naoružano krilo, Brigade Izedin al-Kasam, pripremiće se za izraelsku ofanzivu. Eksplozivne naprave će biti postavljene, a zasede planirane. Može da iskoristi svoju ozloglašenu i široku mrežu tunela za napad na izraelske snage.Izraelski pešadijski bataljoni su 2014. pretrpeli velike gubitke od protivtenkovskih mina, snajpera i zaseda, dok je stotine civila poginulo u borbama u severnom delu grada Gaze.To je jedan od razloga zašto je Izrael zahtevao evakuaciju severne polovine pojasa Gaze južno od reke Vadi Gaze.

Izraelci su upozoreni da se pripreme za dugi rat, a na dužnost se prijavilo rekordnih 360.000 rezervista.Pitanje je koliko dugo Izrael može da nastavi svoju kampanju dok raste međunarodni pritisak za prekid vatre, sa sve većim brojem poginulih, obustavljenim snabdevanjem vodom, strujom i gorivom i upozorenjima UN o novoj ljudskoj katastrofi."Vlada i vojska osećaju da imaju podršku međunarodne zajednice - barem zapadnih lidera. Filozofija je 'ajde da se mobilišemo, imamo dovoljno vremena'", kaže Josi Melman, jedan od vodećih izraelskih bezbednosnih i obaveštajnih novinara.Ali pre ili kasnije on veruje da će izraelski saveznici uskočiti ako vide slike ljudi koji gladuju. Pritisak će takođe rasti kako civilne žrtve i dalje rastu.„Veoma je komplikovano jer je za to potrebno vreme, a američka administracija vam neće dozvoliti da ostanete u Gazi godinu ili dve“, kaže Milštajn.

Spasavanje talaca

Mnogi od talaca su Izraelci, ali među njima je i veliki broj stranih državljana i dvojnih državljana, što znači da nekoliko drugih vlada – uključujući SAD, Francusku i Veliku Britaniju – ima udela u ovoj operaciji i njihovom bezbednom oslobađanju.

Francuski stručnjak za strategiju pukovnik Mišel Goja rekao je da je IDF imala direktan izbor, ili da poštedi živote talaca, ili da "učini Hamasu što je više moguće zla".Srceparajući apeli porodica onih koji su u zarobljeništvu Hamasa takođe pojačavaju pritisak na izraelske lidere.Izrael je 2011. razmenio više od 1.000 zatvorenika za oslobađanje vojnika Gilada Šalita, kojeg je Hamas držao pet godina.Ali Izrael će dobro razmisliti pre još jednog velikog oslobađanja zatvorenika, jer je jedan od ljudi koji su oslobođeni u toj razmeni bio Jahja Sinvar, koji je od tada postao Hamasov politički lider u Gazi.

Komšije pažljivo posmatraju

Ono što bi takođe moglo da utiče na trajanje i ishod kopnene ofanzive jeste kako reaguju izraelski susedi.Egipatski granični prelaz Rafa sa Gazom postao je humanitarno žarište, sa samo ograničenim količinama pomoći koje su stizale u Gazu. Strani državljani i Palestinci sa stranim pasošima čekaju da odu odatle.„Što više ljudi iz Gaze stradaju nakon izraelske vojne kampanje, to će se Egipat suočiti sa većim pritiskom da izgleda kao da nije okrenuo leđa Palestincima“, kaže Ofir Vinter sa izraelskog Instituta za studije nacionalne bezbednosti.

Ali to se neće proširiti na Kairo, dozvoljavajući masovni prelazak stanovnika Gaze na severni Sinaj. Predsednik Abdul Fatah al-Sisi upozorio je da bi svaki pokušaj da se stanovnici Gaze presele na Sinajsko poluostrvo naterao Egipćane da „izađu i protestuju".Jordanski kralj Abdulah je takođe govorio o „crvenoj liniji“ za svaki mogući pokušaj potiskivanja palestinskih izbeglica iz Gaze: „Nema izbeglica u Jordanu, nema izbeglica u Egiptu“, upozorio je on.Pod lupom je i severna granica Izraela sa Libanom.Već je bilo nekoliko smrtonosnih prekograničnih napada u koje je uključena islamistička militantna grupa Hezbolah, ali iako su zajednice sa obe strane evakuisane, za sada nasilje ne predstavlja novi front protiv Izraela.Iran, glavni sponzor Hezbolaha, već preti da će pokrenuti „nove frontove“ protiv Izraela. Oni su bili u fokusu upozorenja američkog predsednika Džozefa Bajdena, kada je rekao: "Svakoj zemlji, bilo kojoj organizaciji, svakome ko razmišlja da iskoristi ovu situaciju, imam jednu reč: nemojte!"

Dva američka nosača aviona, USS Džerald Ford i USS Ajzenhauer, poslata su u istočni Mediteran kako bi istakli tu poruku, a 2.000 američkih vojnika stavljeno je u pripravnost kako bi odgovorilo na događaje koji su se odvijali.

Šta bi mogao da bude kraj za operaciji Izraela u Gazi?

Ako bi Hamas bio značajno oslabljen, pitanje je šta bi bilo na njegovom mestu. Izrael je povukao svoju vojsku i hiljade doseljenika iz pojasa Gaze 2005. godine i neće imati nameru da se vrati kao okupaciona sila. Američki predsednik Džo Bajden kaže da bi to bila velika greška.Vakum snage bi takođe stvorio veoma ozbiljne rizike i Milstein upozorava da je rizik rešavanja jednog problema u pronalaženju 10 novih. Ofir Vinter veruje da bi promena vlasti potencijalno mogla da otvori put za postepen povratak Palestinske vlasti (PA), koju je Hamas izbacio iz Gaze 2007. godine.PA trenutno kontroliše delove Zapadne obale, ali je tamo slaba i ubeđivanje da se vrati u Gazu bilo bi veoma komplikovano.Međunarodna zajednica bi mogla da pruži prelazno rešenje, kao što je to učinila kada su UN upravljale Kosovom nakon što su se srpske snage povukle 1999. godine, ali UN imaju veliko nepoverenje u Izrael.Druga opcija bi mogla biti stvaranje administracije koju bi vodili gradonačelnici Gaze, plemena, klanovi i nevladine organizacije, uz učešće Egipta i SAD, PA i drugih arapskih država, kaže Milstein.Egipatski predsednik i sam nije pokazao interesovanje za kontrolu Gaze, ali je istakao da da je "demilitarizovana palestinska država stvorena davno u pregovorima, sada ne bi bilo rata".Devastirana infrastruktura Gaze će na kraju morati da se obnovi na način na koji je bila posle ranijih ratova.Izrael će želeti još stroža ograničenja za ulazak „robe dvostruke namene“ u Gazu koja bi mogla imati vojnu i civilnu svrhu. I bilo je poziva za proširenom tampon zonom duž ograde sa Gazom kako bi se obezbedila veća zaštita za izraelske zajednice.Kakav god bio ishod rata, Izrael će želeti da osigura da se sličan napad nikada više ne ponovi.BONUS VIDEO: Izrael objavio snimke sa telesnih kamera Hamasovaca